Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

IX.седница 12. фебруара 1921.годиие

никад мислио иа тенденције господе, која те аутономије у том одбору траже, па чак нисам мислио на тенденције оних, који су ван Уставотворне Скупштине тражили аутономи-је, него caAi мислио на тенденције саме аутономије, која као један организам од овог тренутка кад постоји једна тенденција има независно од тенденције жеље и намере оних, који су је створили. Потиредседник д-р Томислав Томљеновић : Господо, пошто је сутра благдан, молим господу чланове да изјаве да ли сутра желе да држимо седницу или не. (Гласови: да се ради, да држимо седницу.) Господо, време брза, а ми имамо још тежак посао пред собом, па бих био слободан заиолити

да се господа изразе, да ли да се сутра држи седница или не? (Гласови: да се ради, да се држи седница.) Она господа која су за то да се сутра држи седница и то no могућности што дуље, нека буду љубазна, да дигну руку. (Мањина диже руку.) Ве-ћина je за то да се не држи седница. Јован Поповић: Кад ке се онда, г. потпредседниче, свршити са дискусијом? Поптредседник д-р Томислав Томљеновић : Зато и кажем, ја сам и .предложио да се ради сутра, али пошто je већина против тога, онда заказујем идућу седницу у понедељак у 8 часова пре подне, с истим дневнич редом. Молим г. г. чланове Уставног Одбора, да тачно дођу на седницу у 9 часова Седница је закључена у 13 часова.

X СЕДНИЦА

УСТАВНО.Г ОДБОРА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА држана 14. фебруара 1921. године у Београду.

Председавао потиредседник д»р Томислав Томљеновић. Секрешар Милан БошковиК Почетак рада у 9 и 30 часова пре подне. Поширедседник: Отварам 10. седницу Уставнога Одбора. Пре прелаза на дневни ред замолио ме је народни посланик, д-р Шимрак, да добије реч за кратак упит. Молим г. посланика, да говори. д-р Шимрак: Господо народни посланици, жао ми je да владине странке не упућују своје посланике да редовно долазе на седнице Уставног Одбора. Ми смо, господо, добили прелазна наређења за нацрт Устава. Ta прелазна наређења по моме мишљењу, имаду веома велику важност. Она се могу сматрати у неку руку новим Уставом, јер te се према овим прелазним. наређењима управљати наша држава можда три године дана. Уставотворна Скупштина је овом Уставном Одбору дала мандат за иацрт Устава, а Уставотворна Скупштина није дала Уставном Одбору мандат да донесе и овај Устав. Зато ја питам председништво Уставног Одбора, да ли је вољно да делује код председништва Уставотворне Скупштине или код владе, у колико она има на сазив Уставотворне Скупштине утицаја, да се сазове поново Уставотворна Скупштина и да јој се предложи овај нови Устав односно ова прерада Устава. Друго питање. Ta су прелазна наређења дата Уставном Одбору без икаквих образложења. Ми смо готово сви приговорили г. Министру за Конституанту да није сматрао потребитим да дД образложење о самом Уставу. Чланак 52. привременог пословника за Уставотворну Скупштину јасно каже: „Сваки предлог Устава било у целини било делимице мора бити на писмено образложен. Председник Iѕе се старати, да се предлог увек штампа заједно са разлозима и одмах у што кракем року наштампан разда народним посланицима.“ Г. д-р Вошњак је казао, да нијесу потребите, као што је то био обичај у аустријском парламенту тако гласи „Motiveeberichte", јер се свима нама ти

мотиви налазе.у Нацрту Устава и ова прелазна наређења тако су наивна, да их је влада морала образложити, то више што прелазна наређења у себи садрже опасне ствари за сам опстанак наше државе. То је прво, што сам хтео замолити г. потпредседника Уставног Одбора. Друга ствар,'господо моја, је ова: Ја мислимда ћете се у томе сви сложити са мном. Када су нам се раздала ова прелазна наређења, онда је оптребно да се Уставном Одбору са стране владе предложи, шта спада у компетенцију покрајинеких влада, доследно шта су покрајинске владе од сувереног Народнога Већа у своје време добиле, било редовитим путем или револуционарним путем. Друга је ствар још ова: Ми треба да знамо, колико је влада од те компетенције, коју су имале покрајинске владе, уопште узела на себе т. ј. колико је пресвојила. Ми за израду Устава, a особито за ова прелазна наређења, апсолутно морамо имати овај материјал. Зато ја питаи. господина председникз, да ли је вољан упозорити председоиштво Уставотворне Скупштине, да оно сазове Уставотворну Скупштину ради прелазних нарсђења, ради новога Устава, и да се њој мора да предаду та прелазна наређења потребним образложењима. Друго, дали је вољан од владе затражити да нам се да овај материјал гледе компетенција покрајннских влада. Када су већ ова прелазна наређења пред на.ча, а ми ево свршавамо начелну дебату, ја мислим да је потребно бар то учинити, да се након свршене начелне дебате о нацрту Устава настави дебата у начелу бар два, три до четири дана и о овим прелазним наређењима. Господо моја, моја странка неће ни пошто, ни иде затим да се овај посао одуговлачи, али сматра, да је ова ствар тако важна да се не може изломити као суво дрво преко колена. Председник Д-рТ. Томљеновић: Наупитак народног посланика. г, д-р Шимрака, част ми је одговорити следеће. Што се тиче првог упитка, односно тога да се председништво Уставотворног Одбора