Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

X. седница 14. фебруара 1921. године

гледкшта r. Стојана Протића, и онда ми I?емо се споразумети!). д-р Жарко Миладинови-ћ (Наставља) Има више веђина: има релативних већина, квалификованих већина, има и апсолутних већина. Али има две апсолутне већине: једна апсолутна већина од присутних чланова, и друга апсолутна већина свих изабраних чланова, а има, како рекох, и тако зване квалификоване већине, која је јача од апсолутне већине свих изабраних посланика. Но како споменух, у Крфској декларацији код спомињања бројно квалификоване већине није се мислило на технички назив квалификоване већине, na дакле није се мислило на праву квалификовану већину, него уопште на појачану, те је тачно учињено, кад се тражила апсолутна већина свих изабраних посланика. У осталом то je питање решено у пословнику и тај ће пословник бити одлучан пошто он није привремен већ сталан, јер га је Уставотворна Скупштина у нечем изменила и дотерала, а остале одредбе као своје прихватила, те ћемо се, разуме се, тога пословника при доношењу и стварању Устава у Уставотворној Скупштини и држати. Реч је била овде и о споразуму и о негирању мајоризирања при доношењу Устава. Ми смо од више говорника чули, да треба споразум и ја мислим такофе да треба чинити све, да до споразума дође. Г. Љуба Јовановић je лепо казао, a и д-р Boja Маринковић, како се може доћи до споразума т. ј. да извесна господа ревидирају своје мишљење, јер тај споразум садржи у себи попуштање, а не тврдокорно остајање на својим становиштима. И г. Љуба Јовановић je то баш казао на рачун господе Југословенскога и Народнога Клуба и казао им је, да морају ићи затим да попусте код свога гледишта, како би доиста дошло до споразума. Ja прихвађам то становиште г. Љубе Јовановиѕа, и ако сам добро разулlео изјаве од господе из југословенскога и народнога Клуба изгледа да ће они доиста бити спремни да попусте, па да се споразумемо и онда свакако има добрих намера повољних ауспиција за споразум и разуме се, ми ћемо се сви радовати, ако дофе до споразума, и попуштања при доношењу Устава. Свакако ту се не може и не сме ићи да се тера мак на конац, не може бити мајоризирања и надгласавања то би било опасно ако би се то усвојило, онда би значило да Уставотворна Скупштина није Скупштина која има веђину него да је то један скуп људи који су дошли да се споразумеју и ако се споразумеју добро а ако не споразумеју опет добро онда неће бити ништа, онда то не би била једна организована Скупштина и скуп посланика који je дошао у једну законом урефену Скупштину, где се сваки може чути и која има права да доноси све одлуке у оквиру свога Пословника. Чим имамо пословник, господо, онда значи да ту има неко који je јачи од нас, да има неко који одређује наш рад у Скупштини na и у овоме одбору. To ће рећи, кад je Пословник одредио да се већином одлучује и одлуке доносе и кад je рекао и какве већине могу бити, онда се морамо тога држати, не смемо говорити“ не сме бити мајоризирања, „не сме бити надгласавања“. Јер и са друге стране Аlоже да се каже: Е па од куда, мањина има право, да спречава већину, да доноси овако важан закон, као што је Устав. Бивало је гласање у Скупштини и гласало се много пута и никада није нико томе приговарао нити је ту било говора о том, да ли је ту било мајоризирања или није. И кад смо доносили пословник, и онда је било решавања-и онда се путем гласања и путем већине

то питање решило и тако је донет нов пословник за Уставотворну Скупштину. Ја држим да је сваки, који је дошао у Скупштину као посланик, знао унапред, да he га везивати пословник и да Де он морати у оквиру пословника, да ради и да 'te мора томе пословнику подвргавати. Јер ако буде хтео сваки на сво у руку да тумачи, како и шта сме да ради, онда ово не би била организована Скупштина, него један скуп људи, који су дошли добре воље,' да се договоре, па ако што може да буде, добро је’ а ако не може ништа да буде, опет добро и сваки нека иде својој кући. Ho овде као што рекох, пословник је господар над нашим радом скупштинским и ми се морамо тога и држати. Према томе говорити о некаквом мајоризирању није умесно и у толико је мање умесно, што овде не може бити никаквог нарочитог незаконитог мајоризирања. Ово није никакво племенско мајоризирање или какво друго, Ово није племенска Скупштина, ово је народна Скупштина, државна Скупштина, овде нема скупа племена као у средњем веку, што су се скупљала племена да о нечему већају, него је ово једна државна Скупштина и ту не може бити говора о некаквом незаконитом мајоризирању. Може бити говора о мајоризирању, али о законитом мајоризирању у оквиру пословника скупштинског, а то сдговара духу пословника скупштинског. Кад већ говорим о мајоризирању, ја мислим, да ће бити умесно, да кажем неколико речи и о суверености народне Скупштине. Има ту два мишљења. Једни држе, да је ова Скупштина суверена, али неограничено суверена, пак да може радити што хоће. Други опет тврде, да је ово ограничен суверенитет тј. да суверенитет државни дели Уставотворна Скупштина са Краљем. (Д-р Сима Марковић: Има и једно треће гледиште, које јој одриче сваку сувереност.) Ја напомињем ова два гледишта: или је скупштина неограничено суверена, или је ограничено суверена. Они, који тврде, да је Уставотворна Скупштина неограничено суверена, ти у исто време тврде, да ми нисмо имали државе, него да тек хоћемо да стварамо државу и разуме се, кад је дошла Скулштина да ствара државу, она може учинити оно, што држи, да je најбоље. И одмах долазе до тога, да у тој држави истина има краља, али да он нема никаквих права; он илга да чека на Уставотворну Скупштину, да она донесе Устав, па ако се Уставотворна Скупштина смилује и допусти да ова земља буде монархија, онда он има да положи заклетву на Устав и тако бисмо имали у држави и уједно би добили и Краља за ову државу. (Један глас: Тачно!). Ја држим, да то није тачно. Онај, који тврди, да ми тек сад стварамо државу, љуто се вара и ја морам да питам: шта је досада било? Је ли се досада владало или није? У чему лежи једна држава? Ја морам, господо, да ту запитам, је ли досада могао, да ради у овој земљи да не кажем, у држави сваки, штогод је хтео? (Један глас са левице: Јесте.) Бога ми није. Може бити да се је неко огрешио о закон, и њега треба казнити, па био он комуниста или не био. Ко год се огреши о закон, сваки треба, да искуси оно, што je заслужио. (Глас са левице: А кад влада гази законе?). Молим Вас, ако влада гази Уставни Закон, има лека томе, Ви знате, који је пут код тога. Само се то гажење мора доказати, јер није доста да се само каже „влада гази закон.“ Може бити извесних повреда закона, али то се мора, и опет кажем, доказати и томе се може увек предусрести. Потиредседник д-р Т. ТомљеновиЋ: Молим