Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

99

Вас, господо, да се не прекида, јер се пријавило јако много говорника na нећемо моћи свршити. д-р Жарко Милодиновић: Може неко и нехотице да се огреши о закон, може министар донети одлуку, која није тачна, али неможемо зато рећи, да је министар то учинио хотице. „Гажење закона“ то је једна врло крупна реч, али та се реч често набацује тек онако без доказа и образложења, па и овде ми изгледа да је тако ова реч добачена. Ја иначе тврдим, ко се огреши о закон, треба да искуси своје. Јесмо ли ми имали државу? Ја кажем: Јесмо, имали смо државу, а ево зашто. Ми смо имали правни поредак, имали смо владу, имали смо чиновнике, имали смо законе, који одрефују делокруг или круг рада власти, имали смо законе, крји одрефују границе измефу власти и графана. Имали смо судове, који су судили у име краља, који су изрицали осуду у име краља, имали смо и Народну Скупштину, имали смо и министре, који су полагали заклетву краљу и на Устав и сада има баш и министара, који тврде да она није била држава. Ја питам нашто су онда министри полагали заклетву и коме су полагали, и зашто су полагали? И не само то, већ зашто су ти исти министри подносили законске предлоге на санкцију томе краљу, томе тзв. неуставном краљу. Јесу ли они две године старији па паметнији постали, па зато наједанпут тврде, да онда није било државе, да онда није било ни краља. Онда су они све чинили и схватали као ја и многи други пријатељи и непријатељи, знанци и незнанци. Ја сам се у чуду питао, како су семогМи баш министри противити полагању заклетве, министри, који су полагали заклетава више него ја, јер ја сам као посланик положио само једну заклетву, a они као министри полагали су више пута, а сада наједанпут устручавају се полагати заклетву говорећи, треба сачекати нов Устав, па онда полагати заклетву. Ја сам мирне душе положио заклетву, јер сам био уверен, да чиним исто оно што сам пре две године учинио. Друга је ствар код господе комуниста. Ja нисам њихов непријателљ (Марко Трифковић: Пријатељ?) 0 пријатељству само личном могло би бити говора али никако о начелном пријатељству. Ја мислим да начела не морају раздвајати људе тако да постају крвни непријатељи лични, јер ми смо сви људи. Ја нисадг један од таквих, који xoiie да сеје мржњу. Боже сачувај, ja хоћу само да кажем своје мишљење, као што су они казали своје. Ако го■спода комунисти нису хтели положити заклетву ја сам их разумео. Међутим и они су положили заклетву. Ja сада питам, како Раиић не дофе да положи заклетву ? (Глас: Доћи fee и он.) Можда ће и он доћи, ал’ видећемо. Како саи казао, унутарше устројство државе доказује, да смо имали државу. Осим тога није на одмет да кажем, да смо ми у мефународним бдношајима признати као држава, шта више склапали смо и мефународне уговоре, дакле ова држава постоји и уставна је држава. Ималто уставног Краља, који нам је санкционисао законе и то не само оне друге .законе, него и сам изборни закон, на темељу којега смо дошли у Уставотворну Скупштину и на темељу којега ми имамо право да говоримо и у Уставотворној Скупштини и у Уставотворном Одбору. Кад би он био један неуставан Краљ, онда ми не би смо имали тога права. Ево баш тим смо најбоље признати и ми сами, који смо ушли у Уставотворну Скупштину, да имамо уставног краља, који нам је санкционирао изборни закон, на темељу којег смо како рекох дошли као посланици у Уставотворну Сшупштину. Ја држим,

кад сам ово овако рекао па и доказао, доказао сам, да наша држава доиста ттостоји и да је она уставна монархија, те је тиме обеснажена тврдња оних, који би хтели од ове наше Уставне монархије да направе једну републику, то се види како је погрешно становиште оних који хоће да створе републику, баш стога, што заборављају, да је ово Уставна монархија и да ова наша Скупштина неће мсЉи да депоседира уставног Краља (Етбин Кристан: Како то Устава још немамо, а монархија је уставна?) Имамо и устав. Како рекох ова наша Скупштина не може депоседирати Краља, јер Краљ постоји и Краљ је суверен и он дели сувереност са овом Уставотворном Скупштином и њега не може нико приморати да одобри такве одлуке, којима би Уставотворна Скупштина хтела да створи републику. Г. Кристан је казао да немамо устава, паданемамони уставне монархије. Ја незнам, како г. мисли, али ја тврдим, a то ћу и образложити, да ми имамо устав. Не треба заборавити, како је ова држава постала. Она није постала Божјом милошћу или удесом како је то казао мој пријатељ г. Лагиња, него је постала снагом и храброшћу Српског народа и српске војске, Србија је, тако да кажем, квасац за ову државу, она je база и основица за њу. Она je урефена као уставна монархија и ми смо дошли у њено наручје; и било би врло чудно, кад би ми, који смо тек били у ембрију, у зачетку диктирали Србији, држави једној, да остави свога популарнога Краља, који има толико много заслуга и за домовину и за народ, а било би чудновато и то, кад би Србија пристала на такву инсинуацију, да се одрече своје популарне династије, с којом је напредовала и извршила ово велико дело уједињења. И ту треба почети, код Србије треба почети, a Србија je имала врло слободоуман устав, а има га и данас. (Настаје приговарање.) Ово, господо, што приговарате, демантују факта, која мене помажу а против вас говоре. Ево, видите, овај наш двогодишњи живот државни исказује, да Устав постоји и ми смо прихватили српски устав у његовим главним принципима, што се није морало написати. Ево Енглеске, која имаде толико неписаних уставних закона, а опет се тамо влада по уставу (Глас: Чувајте се да вас Енглези не чују што тако говорите) Како ми изгледа то ми је казао један српски комуниста a што се тиче Енглеза, с њима fey се лако, да објасним. Држимо се ми само наше државе и наших закона. Ја кажем да има држава где нема писаних устава, а знам да у Енглеској мало има писаних уставних одредаба, па ипак се тамо.уставно влада. Енглески краљ не сме да ускрати санкцију закона. То није нигде написано, па ипак енглески краљ никада не одбија санкцију закона јер се у Енглеској уврежио такав обичај. Па и ми смо тако преузели Устав српски, ми смо усвојили његове главне принципе и ми смо се на тај Устав заклели, ми смо на њега положили заклетву. Истина, господа из Народнога Клуба поднела су неке ограде, али у главном и они су положили заклетву на овај Устав, на његове главне принципе и ми смо живели уставно. (д-р Јанко Шимрак: Ми смо казали да смо били присиљени положити заклетву.) Ја не бих никад признао да сам могао бити присиљен, јер ако нећу да положим заклетву, ja могу дати оставку na отићи кући. Али да наставим. И сав рад наше државе показује, да је она живела уставним животом и да je уставна држава ту. И напослетку ево и изборни закон за нашу скупштину показује, дасмоми само тако дошли овамо, што смо имали уставни живот и Народно Представништво као један фактор уставни а и што смо добили санк14 *