Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

100

X. седница - 14. фебруара 1921. године

цију за изборни закон од другог уставног фактора, то јест од Краља, па смо као такви могли и да дођемо у Уставотворну Скупштину. Ко то не види, ко то пориче, ja му не могу ништа помоћи, јер ту не аомажу разлози. (Министар Правде г. Марко Трифковић: To ће светло сунце показати.) Господа се позивају и на то, како неки чувени правници, као н. пр. Слободан ЈовановиФѕ, тврде да наша држава није правна него фактична. Фактична држава то je управо contradictio in-adjecto, то значи дрвено гвожђе, или гвоздено дрво, како хоћете. Ако постоји држава, онда je она правна, а ако је фактична, онда није држава. Ја тврдим да се не може оперисати са фактичном државом, јер фактичне државе нема. Наша реч држава јача је него и немачка реч Staat, него ли францука etat, него ли мађарска allam. Оне саме показују само уско фактично стање, а наша реч значи нешто организовано, нешто снажно, нешто што у својој руци има власт исилу, и зато не може бити држава фактична кад има силу, јер је факат нешто што се да одувати и уклонити, а држава je једно правно стање, правно уређење. А да је код нас било нравно стање и раније, ја сам то доказао. Кад се, господо, овде говори о републици, допустите да вам кажем нешто, што је било 1918 год. октобра месеца, кад се састало Народно Веће у Загребу. То је било у почетку октобра. Тада нам је речено, да има један господин, који је после био члан Народнога Клуба, да нам донесе поруку, и то нама Србима, и то из Женеве, а од српског опозиционог блока и југословенског одбора. Исти господин нам је рекао да треба разликовати званичну Србију од опозиционог блока и казао нам је, како они мисле, да треба уредити државу. Па кад сам упитао тога гссподина, како се мисли држава уредити, да ли јединствена једноставна као аустро-угарска, која је тада била реална унија, да ли као Нелlачка, или као Швајцарска, које су северне државе и т. д., тај господин није знао да ми да тачно обавештење, него је казао, па биТе на пр. аутономија Срема, Баната и Бачке и каже, да ће Конституанта да реши, хоХе ли бити ова наша држава монархија или република. Ја сам онда морао да устанем и да прекинем тога господина и да га упитам, како то да ми који смо у тој држави ембрион, приписујемо нешто онима, који имају своју државу. Како ја ту нисам мислио баш на себе, који смо се борили за своје ропство, хоћемо сад да диктирамо једној слободној држави, па да се она одрекне свога Краља, са којим су они потпуно задовољни. Тај господин није знао да ми одмах одговори на то питање, те је мало после рекао: „Па то he Beti Конституанта решити“. Стога ми, господо, да је ово републиканство споља донешено и да се одатле почело да увлачи, па се после и овде нашло неких људи, који су преко ноћи од Савла постали Павле, или пре обратно па су почели да шире републиканску идеју и то на жалост баш онда, кад су почели ту идеју да шире код нас несловени: Мафари, Немци и т. д. И ако је икад морала да пропадне акрија и агитација за републику, то господо, она треба да пропадне сада највише; и највише сада после овога великога успеха српскога народа и највише сада, кад се баш они противници српскога народаособито одушевљавају републиком и то баш они, који су лизали neie фрањи Јосипу и Карлу V. (Сима Марковић: Да ли су Мафари и Немци послали 135 републиканаца у ову Скупштину?) Вас је послало нешто друго, јер ми знамо како је било у Јужној Србији. To није био чист и слободан избор, а кад буду тамо избори бол?е проведени и свести код тога

народа буде мало више, онда ћемо видети колико ће вас бити овде. Што се тиче ових других републиканаца, Радићеваца, њих је изабрао аустријски дух. Ако не зиате ко je Радић, то дозволите да вам кажем, да је то онај, који је за време рата славио и у небеса дизао дом Хабсбурговаца. У њему то лежи. Ја познајем РадиХа, може бити боље него ви и могу вам слободно рећи, да је њега аустријски дух тамо учврстио и да је он у томе духу даље радио тако, да кад су дошли избори, он је на њима добио већину. Можда је у томе кривица донекле и до господе из Народног Ќлуба, може бити, да нису били довољно енергични и да нису хтели да дођу у додир санародом, а може бити да има и хотимичног помагања (Д-р Шимрак: To he вам Радић протумачити кад дође.) Биће ми мило да то његово објашњење чујем, али могао бих и ја споменути оно што сте ви мени у том погледу казали у приватном разговору, али то нећу чинити, пошто је то приватан разговор био. Ви сте, г. Шимраче, тумачили понешто о држању Народног Клуба, али то је било приватно, и нећу о томе да говорим. Хтео сам само то да кажем, да није све тако као што се тврди и да има разних мишљења о Радићевом успеху. Ја знам, да се и ви нисте потпуно слагали са Радићем и Народним Клубом, али то је, као што споменух, био приватан разговор, па га за то ни износити. Данас је, господо, та републиканска идеја компромитована, a и комунисте iie се прилично компромитовати, јер баш тамо где има Мафара и Немаца, они се највише загревају за ту идеју. (Павле ПавловЈгћ: Немци и Мађари су гласали кроз прозор!) Шта то значи, не знам, али знам да су они гласали куглицом. Ја вам кажем, господо, кад српски народ види, да се Мађари и Немци, ти одушевљени хабсбурговци, сада одушевљавају за комунисте, или републиканце, онда јета идеја о републиканизму пропала, па био тај реиубликадизам совјетски или какав други. Ja ћу мало доцније говорити и о совјетској републици. Кад je Beti реч о републици, да се запитамо: је ли република баш увек боља од монархије? (Глас: Није!) и ja држим да није. И ја сам се некада одушевљавао републиком. Кад сам био млад, ја сам био и социјалиста. И сада сам слободоуман човек, и волим слободоумље. (Код комунистичких посланика смех). Ви се сада смејете, али Тете доцније ублажити своје мишљење. Штогод сам радио, нисам радио из интереса, јер сам знао доста невоље отрпети, na и крст патња на својим лефима понети. Ништа ме друго није руководило у моме раду, него чиста љубав према своме народу, и ово што говорим, говорим такофе из љубави према народу своме. Је ли дакле боља република од монархије у сваком случају? Она може бити боља, али није у сваком случају. Има случајева, где је монархија боља од републике. Како данас зову француску Републику? Зову је финансијска монархија. Сигурно је нису бадава тако назвали. Наша држава, кад узмем како се владало у Србији, (Д-р С. Марковић: To je умрло на жалост.) Неће умреги никоме за љубав, онда ћемо ми лкЉи казати, да је ово по имену монархија, али je у ствари република; јер наш Краљ, Краљ Петар I, зацело је слободоумнији и парламентарнији, него иједан републикански председник. Ја сам имао куражи да то кажем и у Народном Већу у Загребу. кад сам био члан Средишњег Одбора Народног ВеРа, и казао сам да је Србија уставна и парламентарна држава, а Краљ Петар да је уставннји и парламентарнији него иједан председник републикански. Ја сам