Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

101

имао прилике да се непосредно уверим о мишљењу Његовог Величанства Краља Петра 1. и кажем, чисто тврдим, да републикански председник не би био толико слободо Ман и толико предусретљив према своме народу и својој држави колико је то Краљ Петар I. (Д-р С. Марковић: А Регент Александар? Едбин Кристан: Не ради се овде о личном питању!) |а кажем да ова наша држава споља изгледа као монархија, а у ствари је република. Слободе су у њој очуване, а ја тражим слободе и тражим да ова држана напредује у сваком пагледу, а нарочито да се поштује лична слобода, али сви је морамо поштовати и то не само одозго власт, него и ми међусобом такође. Баш Радићев човек, мислим д-р Хрвоје, говсрио je тада да спајање са Србијом значи ићи под јарам. Ја сам морао онда да устан® у Народном Већу и да кажем: „Јесте, јарам је био, али јарам је био у Аустро-Угарској, т. ј. у Аустрији, Угарској, Хрватској и Славонији. Тамо је била додуше парола: једнакост свију пред законом, али та једнакост је била празна реч. Јесте, били смо сви једнаки пред сунцем, јер нас је подједнако грејало, у ќолико. нисмо били у затвору.“ Па сам нагласио још, да је Србија уставна и парламентарна држава, а за њенога владара да је најуставнији и најпарламентарнији краљ и владар, уставнији и парламентарнији него и један председник републике (д-р Јанко Шимрак: Сад сте побили сву Хрвојеву политику.) Господине, не треба мојих речи, да побијам Хрвоја, него државни живот у Србији побија Хрвојеве речи. Ја говорим, што је Хрвоје говорио у Народном ВеХу, а како је било пре и после, о том не говорим. (Јанко Шимрак: Како je Хрвоје писао за Србију а против Аустријанштине) што се тиче Аустријанштине, то ја осуђујем, па дакако, да сам и против оних, који су томе служили. Ја кажем, да не треба мојих речи да побија : « Хрвоја. Ја мислим само на речи Хрвоја у Народном Већу, а не побијам друго што. Српска држава је показала својим животом и својом управом да је доиста уставна и парламентарна држава. Та, господо, да се запитамо, шга би било с нама у овој држави, да ми немамо ову популарну династију Карађорђевића? Шта би било, да смо остали без династије и да смо се нашли сами? Ја тврдим, да би био грађански рат, да би се клали, да би ту било отимања о власт и напослетку, да би могао непријатељ не само да ликује, него да парче по парче од нас одузима. И наша je срећа била, срећа читавог народа, што имамо ову популарну династију Карађорђевића. Немојте мислити, господо, да сам какав династичар, не, ово што говорим, говорим из чистог уверења, као што бих био готов, ако што треба да се осуди, и да осудим. Али ово је факт, који не може нико, који хоће да поштецо говори, побити (Етбин Кристан: Уз пркос тој династији Италија нам узе неколико лепих парчета). Ми би сви волели, да смо добили више али, шта би добили да смо наопако постали нека република. Управо Италија би узела Загреб, и дошла би можда под Београд а остало би само оно, што je Србија очувала и створила, а уз то не може династија бити крива. ако се што код уговора морало попустити. Ту су биле криве друге прилике. Ту је Антанта имала своју реч и није се могло друкчије ништа учинити. (Свет. Поповић: Ти су крајеви били окупирани за време Народног Већа. — Мин. за Конституанту Марко Трифковић: Што их оно није спасло! Свет. Поповић : Што није мобилизација Дринковићева спасла те крајеве? Није се ни један војник одазвао). Ја кажем, да би дошла Италија до Земуна, По-

гледајте и сад, господо, ко бежи из војске. Ја сам и јуче разговарао са једним мајором у бжружној команди румској и чуо сам ко бежи из војске. (Д-р Сима Марковић: Трговци и лиферанти.) Беже и многи други, али то нису Срби. Потаредседник д-р Т. Томљеновић: Молим господу да не прекидају говорника, а господу говорнике да не воде разговор. Жарко Миладиновић : Ja не водим разговор него морам да одговарам, да се не би нашла господа увређена, a с друге стране да не мисле господа, да не могу да им одговорим Да се, господо, вратим на Устав. Приговарало се то, што има у неким чланцима додатак да ће се у границама законским питање, о коме се ради у уставу, поближе решити законом, тако о слободи штампе, слобода удруживања, збора и договора и о другим неким стварима. 14 то се приговара баш са стране републиканске. Ја не могу, да увидим, да је то оправдано, јер најпосле ништа се друго ту не казује, него да he се у границама закона дотично питање решити. Шта то значи? Донеће Парламенат о томе решење. Бојимо ли се Парламента? Ja мислим не. У једној парламентарној држави ми тражимо да Парламент решава, a како ће тај Парламент бити састављен, то ми не можемо да знамо, али сваки народ и држава добија Парламент какав заслужује, т. ј. каква је држава и какав је народ, онакав Парламенат и има. А кад знамо, да су слободни избори загарантовани, немамо чега да се бојимо, кад дође Парламенат, па донесе законодавно решење о каквом питању, о чему је реч у Уставу. Према томе ја држим да је неумесган приговор и бојазан против таквог решавања. Морам да кажем да има у совјетском Уставу одредба, где се оставља и мањим властима, на пр. месним совјетима, да могу законску одредбу променити у неколико, тако могу снизити године, које су потребне за вршење избора и тамо се даје једној власти, да мења закон. 14 ја стога мислим, да не би требало да приговарају републиканци, кад се редовно законодавство оставља редовном Парламенту. Установа та значи баш парламентаризам т. ј. очувано је право парламента на законодавни рад. Ту није скучено и ограничено право парламентско. Речима „у границама закона“ препуш-та и решење питања парламенту као законодавцу ништа друго. Кад сам већ код тога приговора учињеног од господина из републиканске странке, да споменем његов приговор против смртне казне. Он није до душе рекао на какве кривице мисли, кад говори о смртној казни. Тај господин тражи да се j кине смртна казна и да се та метне у Устав. Има обичних кривица, а има и политичких, сад незнам, да ли је мислио господин да се укине смртна казна за све кривице. Што се тиче укидања смртне казне за политичке кривице, о томе се даде говорити, па мислим да има речи у уставу о томе. (Министар за Конституанту: Има, има) То не значи да неможемо у закону казненом говорити о њој опширније. (Министар Конституанте: Има у Уставу да се за политичке кривице не може установити смртна казна. То је изрично казано.) Против тога не може бити никаквих приговора. Напомена г. Министра за Конституанту да има таква одредба у Уставу, тачна је. Али баш појам политичких кривица мало је натегнут, ту има разних мишљења. Неки држе да је и оно полиТичка кривица ако та кривица садржи у себи и обично злочинство. Они су дошли па су казали, да се политичке кривице односе само на чисте кривице