Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

102

X. седница 14. фебруара 1921,године

из политичких мотива и не садрже у себи злочинство убијства или друго које просто злочинство, Ако је убиство скопчано са политичком кривицом онда да ce то не сме сматрати као политичка кривица а нарочито је изречно казано у т.зв. бриселској Конвенцији, да се не може сматрати као политичка кривица, ако је дотични кривац убио суверена једног. Ту је искључен појам чисте политичке кривице. Ако се узме да се укида казна за чисто политичке кривице, ја кажем да против тога немам никакав приговор; истина против смртне казне има много приговора. 0 томе се много и писало. Тако је чувени научењак Бекарија писао о укидању смртне казне. Код смртне казне нема дељивости, па стога не може смртна казна бити већа или мања. Неко може убити и сто људи, па изгуби живот исто онако, као и онај, који одузме живот једном човеку. Казна треба да поправља, a кога ће поправити, када кривца шаљемо на други свет. Смртна казна требало би, да застрашљива. Док су неки пали у несвест код извршења смртне казне и зато је онда у многим државама извршење смртне казне дошло ultra muros. Дакле против смртне казне има доста приговора, али се још није тако утврдило, да ли треба у опште укинути смртну казну или не, али једно могу да кажем, да је овде претежно оно мишљење, да се смртна казна за чисто политичке кривце треба да укине. Какво ће пак о томе мишљење да имају и наши посланици, који ће доћи после нас у редован парламенат, кад се буде доносио кривични закон, то не знам, ми то питање не можемо одлучити, већ Хе то тај парламенат одлучити. Ако тај парламенат буде тада мишљења, да треба укинути смртну казну, онда he он тако и учинити. Пре свега, господо, ја могу да кажем, да je за време владе Јосипа 11. била укинута смртна казна, али тада је на место смртне казне, дошла друга једна казна, која је била, тако да су тешко осуђени вукли лађу Дунавом, а при том су били приковани за греде које су им преко леђа биле, а одмерити да се на обалама Дунавским те су људи били на грдним мукама, те јета казна била много ropa него смртна казна, што је врло јако утицало, и то тако, да је за време Јосипа 11., кад је укинута била смртна казна, било много мање злочинстава, него ли раније. 0 томе се може много дискутовати, а ја могу да кажем, да сам ја лично против смртне казне (Чује се: Али то треба да се унесе у Устав, а не у закон.) Сад имам да кажем коју реч и о дводомном, или о једнодомном систему. Овде су о томе пала разна мишљења. Било их је који су били за један систем а било их је, који су за други систем. Могу да кажем, да сам ја за једнодоми систем. Наставићу укратко своје разлоге. Овде су о томе прилично опширно говорила друга господа, која су бранила једно или друго мишљење, стога ћу ja бити кратак и само ћу казати ово: Мене при овом моје мишљење руководи прво то, што је дводомни систем данас и у колевци својој, у Енглеској чисто формалне природе, на пр право буџета, то је најјаче право парламента, које решава само доња кућа. Тако исто и у закоиодавству има у Енглеској превагу доњи дом, јер доњи дом решава у крајњем степену. Ако доњи дом остане у три заседања увек ири једном свом решењу каквог законодавног пројекта, онда тај законодавни пројекат постаје закон, уз владарску санкцију ма да га је горњи дом три пута одбио. Друго, ја сам и из фискалних разлога за један дом, јер, господо, зашто би ми себи или држави товарили непотребне још издатке за горњи дрм, и то големе издатке, кад он није потребан (Чује

ce: Тако je!) Надаље сматрам, да би горњи дом створио преимућство неких породица, које би имало неко ново, тако рећи, племићско право и ако то право не би било као ово, што су га племићи имали, али би ипак мало мирисало на то. Стога ја нисам за то, да ми имамо привилегисаних и непривелигисаних сталежа у нашој држави. То су разлози, који су ме руководили противу дбодомог система. Било ја овде и приговора, што се тиче Престола, односно располагање Престолом, кад Краљ остане без мушкрга потомства. Дабогме да би било сасвилг нешто друго, кад би се оставило само Краљу да решава о питању престола, а да у Уставу нема да Краљ то има учинити у споразуму са Народним Представништвом. Међутим, пошто се тамо нарочито наглашава, да Краљ то може учинити једино у споразуму са Народним Представништвом, довољно је огарантована и власт Народног Представништа, која има да каже своју важну реч у тој ствари. Против члана, који говори о престолу, могло би бити неких приговора у појединостима, могли бисмо разговарати о томе, да би требало узети више обзира на мушку децу данашњег Краља и тако даље, али то спада у специалну дебату и онда дакако то се може у специалној дебати да изнесе. Било би ту још и других приговора. Са своје стране ја би о овом елаборату или нацрту Устава данашње Владе имао да кажем нешто, на пример, што је метнула да касациони суд буде у Загребу. Ja томе разлога не могу да нађем, али пошто то спада у специалну дебату, ja ћу тада да изнесем своје разлоге против тога, да касациони суд буде у Загребу. Морам још нарочито да се осврнем на оне наводе господина Шимрака, где он хоће да прикаже као да су Срби били они, који су помагали Куена и да ce Куен само њиховом помоћу могао да одржи као бан и да толико година банује у Хрватској и Славонији. (Д-р Јанко Шимрак: Ви сте га помагали!) Добро, господине, чујем то, али само нисте диференцирали, нисте узели, да је против Куена било и српске опозиције, јер ако је могао бан Куен бановати у Хрватској и Славонији, то је само зато, што га je хрватски народ у великој већини помагао, а Срби су га помагали у мањини. (Д-р Шимрак: Хрватски народ није га никад помагао, то је увреда.) Ja одбијам увреду за српски народ, у то време je и. „Застава“ радикална у Новом Саду писала против политике Куенове. Тако је написала и чланак: „Куда бан okom, српски клуб ће скоком“ А и ја сам сам написао чланак: „Хедервари други Тиса“. Види се дакле, да смо ми били устали против те политике и Куена, али је Куена највише потломагао бечкопештански систем и у већини хрватски народ. Не треба заборавити, да је и д-р Франк био потајни пријатељ Куенов. да је он био званична опозиција. Није д-р Франк гоњен, јер је д-р Франк требао Куену као такозвани опозиционар! (Д-р Boja Маринковић: Често пута влада се више ослања на опозицију, него на већину.) И тога може да буде, али врло ретко. Ја сам казао то да је факт само то, да Куен не би могао остати баном, да je веЕина Хрвата била против Куена. А зна се како су вршени избори код нас у Хрватској, Славонији и Срему. Имао сам и ја много искуства у томе. Знам кад су ме чекали неколико бирача на једној станици као кандидата, да. су их жандарми са бајонетима растерали. Кад сам ја опет са једним кандидатом, другом својим, пошао у агитацију, питали су нас жандарми: имате ли путну дозволу, пасош, а кандидат им је показао годишњи