Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

103

пасош. Ha то су жандарми рекли: То је за иностранство, вреди за друге земље и за Америку и т. д., али овде' не. С тим пасошем свуда можете само не можете у Мартинце." Ја сам хтео да кажем: Ево имзмо пасоша и за Азију, na кад смо већ у Азији, не треба да нас спречавате. Ти лепи избори, које смо тамо имали само no форми, били су највећа тиранија према народу, нарочито према српском народу, а особито у који је био близу Србије. Нарочито према њему била је велика тиранија 1906. године, кад су били избори за Хрв. Слав. Сабор. Тада су биралиште у Мартинцима жандарми опколили све улазе и нико није могао улазити без дозволе. То јета слобода и нарочито у Срему су нас најјаче гњечили јер смо били близу Србије. Поменуло се, а не повратило се то лепо доба у Хрватској, Славонији и Срему нашем. Важно је питање о централизацији и децентрализацији. Ја сам чуо доста о томе говорДги. Ја некако имам о томе посебно мишљење. Не кажем да мора бити тачно алн ћу бити слободан да то изнесем. Ја сматрам за централизацију само децентрализоване и државне адмннистрације и разликујем децентрализовање државне админисграције од самоуправа Јер код државне адмпнистрације по среди је држава и њена управа, а код самоуправа по среди је чисто локална, помесна управа. Ја сматрам да су то две различите ствари и зато хаћу да кажем, да не сматрана самоуправа као децентрализовање, али праве самоуправе, не да се у тим самоуправама скривају не само аутономије него чак неке федерације. Разуме се онда то није самоуправа и онда то није децентрализовање, него то је баш више него децентрализовање државне управе, то је кидање, раскидање државне власти. Нећу да кажем да би та аутономија била скривено кидање, или раскидање државне власти алп како се управо те аутономне управе данас тумаче чини се да је то нешто више од федерације. Онда је то таман не државно децентрализовање него разједињавање наше државе, овако мучно стечене и створене. Ja fey да покажем само, како г. Корошец замишља да створи аутономије, како он то предлаже. НеЕу да читам све, само Еу нешто да изведем. Он каже: „Председник покрајинске владе и њени чланови одговорни су само покрајинској влади“. Дакле ту нема парламенат ништа посла са њиховом одговорношјлу, нема ни влада, него чисто покрајинска скупштина“. (Д-р Јанко Шимрак: У општини председник општине одговара своме одбору.) he бити ствар разумљива. Уз већ напоменуто долази овај додатак по предлогу г. Корошца: „У аутономним стварима није никаква жалба допуштена, изузев само покрајинском суду.“ Дакле, не само посебна одговорност, одговорност скупштини покрајинској. него и посебна одговорност покрајинском суду. Само ти покрајински судови имају да решавају, да ли су акта покрајинске владе ништавна и незаконита или обратно. То би била та покрајинска влада нешто засебно, а ова наша држава била би само по имену држава напрема тим покрајинама. И државна власт била би сведена на нулу. кад би овако остало, како г. Корошец предлаже. Даље Еу да истакнем још нешто, из чега се види, то тумачи г. Корошец. (Д-р Јанко Шимрак: Данас је на жалост сведена на нулу државна власт.) Ја држим да није. Ако неко тежи да то буде, онда је то друга ствар. Ако мислите, г. Шимраче, на то, што засада г. Радић није затворен, што нису прогоњени они његови пријатељи, који хоће Хрватску Републику, онда можете имати право, да државна

власт није била доста енергична, и да је ту државна власт заиста била врло млака. Али, господо, кад је о томе реч, да кажем још ово: Степан РадиР дошао је у Загреб да прокламује Хрватску Републику, и никоме ништа, па не само њему, него и онима, који су заједно с њиме доносили одлуку о хрватској републици. У Руми су биле манифестације против Радића и Хрватске Републике, јер Срем неРе никада допустити да буде прРија ни Радићева, нити његових другова и да припадне Срем Хрватској Републици. (Шимрак нешто приговара.) Ако хоћете, г. Шимраче, посебно да се разговарамо, то можемо учинити, али ја сад говорим овде као члан Уставног Одбора. Шта је даље било у Руми? Бацили су неколико фирми и међу њима било је неколнко чисто немачких фирми. Дошло је неколико млашх лица, ксДа су то учинила. После тога је дошао државни тужилац који je казао: „А то Ремо гонити", а и поджупан Маховец је стао претити. Води се сада истрага ради злочииства сметања јавнога мира. Разуме се, било је повика и па мене и питало се у некии новинама, хоћу ли ja смети изаћи на суд или ћу се заштитити посланичким имунитетом. Ја на те повике нисам хтео одговарати, -јер, грсподо, запгго бих ја одговарао о једном догађају, који се догодио без мога знања; А друго ради - оваквих маленкости ја неку да се браним и бојим суда, пустио сам да пишу против мене, како хоће, а рекао сам мојим пријатељима да у листовима наше странке заузму своје становиште. Још хоћу ово да кажем: Нисам се ја, господо, бојао ни у оласнијим данима, јер оно што радим, радим отворено и у оквиру закона. И зато се не могу доста да начудим, како могу неке новине да заталасају узбуркају једну малу ствар, што су нека лица збацила неколико таблица са латиницом, јер не виде на њима и ћирилицу и што су збацила неколико немачких фирми, који Немци нису ни данас поново подигли, а најмање са Ририлицом него остављају да тако леже; чекају ваљда неку Југовину. Да, хтео сам да прочитам о г. Корошецу што је он опет казао о делокругу покрајинских влада. „Покрајинска влада поставља, премешта и отпушта чиновнике свога реона, са којим она „управља“. Ту се види велика власт покрајинских влада и јасно је да би при томе државна власт била слаба према покрајинској власти па је очевидан смер, да се та покрајинска влада може што јаче осилити према државној власти и државној влади, и онда питам какво je то јединство, јединственост државе? А чудно ми је, што је г. д-р Лагиња тумачио, да „јединственост државе значи централизацију т. ј. да је „јединственост“ и „централизација“ једно и исто, а ја не могу с њим о томе да се сложим, јер јединственост државе не може значити централизацију без самоуправа. И ја не могу никакав логички заиључак да нађем у тим речима његовим. Ако је у питању јединствена или несложена држава, онда на то може сваки пристати, јер се тиме неРе да каже нешто друго, до то, да ту не сме бити подвајања, а иначе да нико није против ширих самоуправа. Т. д-р Лагиња је изнео нацрт устава у име своје странке, који је назвао фгдералистички Устав, али је даље казао, да није то федералистички и да то није бпасно. Па питам: Зашто су га онда назвали тако, ако није федералистички? По мом схватању зато, што је тај Устав доиста федералистички, о чему су и они начисто, па ипак ѓ. Лагиња каже, да je њихов нацрт само no имену федералистички, а у ствари да није. То је исто тако, као кад би неко показао курјака па рекао: „Не бојте се, то није курјак,