Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

104

X. седница 14, фебруара 1921.године

него је то само штигљиц.“ Тиме хоћу да кажем. да је г. Лагиња отишао још много даље, иего г. Корошец па ипак покушава, да улепшава. Ја сам имао иеке забелешке из говора г. Лагиње, али их немам овде при руци. Колико се ја могу у овај мах да сетим, г. Лагиња је казао у фигурама, да полиција, привредна и просветна има да припадне тим т. зв. самоуправним телима федералистичке државе, а финансија, трговина и друга државна управа се препушта државној влади. Па ко зна шта значи и привредна и просветна политика и политика јавне безбедности, тај мора одмах да види да господа свој Устав нису забадава назвала федералистичким, јер они траже добар комад, јер шта државу држи у првом реду? Безбедност. Ако иема безбедности у државној власти, онда he држава да отиде и пропашће. Ja знам, колико се код ©астављања владе странке оти.мају за Министарство Унутрашњих Дела а то зато што је ту сила и власт. A од те власти хоће федералистички Устав добар део да откине. To je јасна ствар, да ту већ није самоуправа и аутономија, него да је то федерализам. Кад се узме, колико је важна привредна политика, јасно је, да би били и комунисти против тога, да дође један фактор да одузме себи и за себе привреду и да за себе води привредну политику, јер то не би била државна привредна политика и ми би били ослабљени. (д-р Јанко Шимрак: Да ли моту општине своју привредну политику водити?) Ако хоћете општинске самоуправе, даћемо вам двапут толико колико данас имају општине у Хрватској и Славонији. Ја одговарам само и кажем Вам, кад истичете општинске самоуправе, да ћемо дати двоструко. Ја немам да делим ту никакву власт, ја казујем само своје мишљење, што ми нико не може забранити. И опет наглашујем, да ово износим као своје скромно мишљење, да сам сматрао за дужност да кажем то своје мишљење. Али ми смо видели господу, која су говорила, али мислила да имају права да натуре своје мишљење и да смо ми дужни да то њихово мишљење примимо. Ја, господо, не могу да примим мишљење, које je погрешно, а не тражим да когод прими моје мишљење, ако држи, да је са његовога гледишта неправилно. (Б. Шимрак: Сад смо се сложили!) Па може бити да ћемо се и сложити. Господин Шимрак, сад ћемо се сложити говорио је против аграрне реформе и приговарао много штошта. К, и ја кажем, да ту имаде много приговора да се учини. Један јак приговор је с мога гледишта тај, што аграрно питање није законом регулисано, него уредбама, које су више пута и кореговане, што код закона не иде тако брзо, јер они нису подвргнути брзим и лаким променама као уредбе. Што се тиче осталих приговора, који не спадају у дебату о Уставу, не кажем да г. Шимрак нема права у многоме и ето ми смо се ту сложили, али напомињем, да ти приговори у ону дебату, где ће се радити о аграрном закону. А морам да кажем и то, да не могу да се сложим са г. Шимраком у томе, што је он тврдио како су римокатолички бискупи били вољни да уступе своје земљиште. Они су додуше изјавили да хоће да га уступе, али уз увет, ако Рим то одобри. То је тако. тежак и крупан увет, да о томе не треба ни говорити. Може бити, да је г. Шимрзк то предвидео, али ја не могу да сматрам да јета ствар сигурна, док се везује на такав увет. (Д-р Шимрак: веlа je раздељено.) Има где је раздељено, али не зато што je клер то хтео. A ако хоћемо да се позивамо на оно, што су радили аграрни повереници, онда је то друга ствар. Ја се, господо, слджем и

и ca онима, који устају против банкократије и великих капитала, који експлоатишу мање и слабије. Ми треба, господо да се трудимо, да донесемо закон, да се томе стане на пут, али то није никакав приговор, који се може изнети против Уставног нацрта јер то није битни, саставни део устава. То треба ззконодзвним путем решити и то "ћс се питзње решити путем редовне скупштине, која he доћи после нас, јер Уставотворна Скупштина тешко да Ее моћи доспети да другу сврши осим Устава, чије доношење је најглавнија ствар Уставотворне Скупштине. Хоћу да проговорим још нешто о предлогу о подели наше државе на неке покрајине, као што је то у федералистичкоме Уставу изнесено, а то је, да Србија са Старом Србијом и Македонијом буде за себе, Хрватска, Славонија и Далмација за себе и не знам шта још све г. Лагиња није споменуо. Кад би се створило то, да Хрватска, Славонија и Далмација буду за себе, значило би, да се не само враћамо на старо, него да старо још горим учинимо. Јер, Хрватска и Славонија су биле за себе, а сад би хтели неки, да их правимо још већим, да их правимо посебном државом и да дајемо Далмацију (Д-р Шимрак: Како ви то хоћете да дајете? Марковић: To je његово мишљење, као и ви што имате своје. па ко победи!) Ја сам слушао г. Шимрака много мирније и шта више бележио сам шта је он говорио и све, што. ја износим, износим у пристојној форми и држим да би се огрешио, кад то своје мишљење не бих изнео. Тражи се Хрватска, Славонија и Далмација, а зна се, да Хрватска и Славонија нису имале Далмацију, док сад имају, и Међумурје, које је управо војска српска освојила. Не спомиње се нарочито Међумурје, али свакако да се и то тражи. Господо, овде се никако не спомиње Срем, да ли се и он ту рачуна, и ако се зна, да је Срем припадао Војводини и да је бечка политика откинула Срем од Војводине и прикључила га Славонији, и ако не спада у Славонију, и сваки би се насмејао, кад би неко назвао Сремце, Славонцем, или Славонца Сремцем. Ја сам запитао једном приликом г. Лагињу, да ли су скопчали Срем, а он ми је од.говорио, да нису. Из тога излази једна створена тежња, да се Хрватска, Славонија и Далмација са Сремом и Међумурјем начини као једна држава, и да ми тако добијемо савезну државу, само не знам, да ли у том Уставу, односно нацрту постоји још и савезно веРе. Ето, то је изнео г. Лагиња. Мени је жао, да немам цео Устав г. Лагиње у руци, већ говорим о ономе, што је он овде пред нас изнео. Кад будемо видели његов Устав, ми ћемо из њега моћи прихватити оно, што буде добро. А ово, што је г. Лагиња изнео овде, очигледно говори против нашег јединства и против јединствености наше државе. Ово би било једна сложена, савезна држава ii на овај начин ми не би створили оно, што смо хтели, што хоћемо и за чим тежимо; не би створили једну чврсту јединствену државу, која би била јака и унутра и споља, која би била јака да одоли и непријатељу, који се налази у држави и непријатељу, који се налази споља, и који тежи и данас, да поткопава ову нашу државицу, кућицу и слободицу, који би се радовао, кад би се ова тековина српскога народа срозала и пропала и кад би те гладне хијене могле да дођу и да кидају са тела нашега народа један крај за другим и униште оно, што је тешком муком извојевано. Господо, ја знам да има још много говорника, који једва чекају да говоре, na ћу зато морати убрзо да завршим са својим говором.