Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

105

Иначе би могао још много да говорим и било би још много приговора да се побију а била би и прилика за сузбијање свих вазадних и погрешних тврдња, особито и комунистичких, али ja ћу да завршим. Господо, ми смо се окупили да извршимо један врло важан посао; управо ми смо добили мандат од Уставотворне Скупштине, да прегледамо и претресемо уставни нацрт и да га поднесемо Скупштини са извесним изменама или прерадама или да га читавог, неповрефеног поднесемо Уставотворној Скупштини на претрес. Главно је да ми дадемо један рад Уставотворној Скупштини који ће joj омогућити да створи једну потпуну државну организацију и да изгради оно, што још можда није изграђено и да отклони све оне несугласице, које постоје и да сузбије оно мишљење, као да ми немамо државе; да омогући да се наша држава што напредније развије, како би у овој нашој домовини могли поћи даљним путем и израђивати привредне, социјалне и социјално-економске законе, који би показивали, да смо ми не само на бојном мегдану јаки, него и на парламентарном пољу, државном послу. Господо, ко неће јединствену једноставну државу, како се то предлаже у нацрту наше владе, ко је против тога и ко још изјављује да овѕј нацрт не може примити ни за подлогу специјалне дебате, тај или xolie совјетску републику, или хоће федерацију, тај хоће, да разједини и ослаби нашу државу, трећега нема. Подиредседник д-р Томљеновић: Господо, пошто сам на реду да говорим, то молим да по §-у 17. Пословника најстарији по годинама од господе посланика заузме ово место. С тога молим г. Жарка Миладиновића да председава. д-р Ж. Миладиновић: Држим да нисам најстарији, да има и старије господе. (Д-р Шимрак иде у клуб по д-ра Лагињу, да иредседава). (Председава по старости народни посланик д-р Ж. Миладиновић). Подиредседник Усшавног Одбора д-р Томислав Томљеновић: Господо посланици! Jace не могу да сложим с изводима господина предговорника, који је дотакао опет оно питање о постанку, односно о. разлици постанка правне и фактичне државе. Не могу да се сложим с његовим дедукцијама. макар је мисао, коју је он изрекао, исправна. То је она мисао, коју је тачно истакао г. д-р Лаза МарковиЈа, ономад. У теориском расматрању постанка једне државе, може да буде разлика у мишљењу, да ли су довољна критерија за појам настанка једне фактичне или правне државе, да ли могу извесна критерија достајати да се установи посганак једне државе. Али ни правна теорија није могла да постави разлику, није могла да даде разводница, по којима би се разликовао постанак једне фактичне од једне правне државе. Ја држим да у конкретном нашем случају ова теориска расматрања немају никакве вредности, и то зато, јер су он-а критерија која се тражи за постанак једне државе, код наше државе тако јасна и тако кзразита, да она сама по себи консумирају посве ове теориске диференцијације о постанку и правне и фактичне државе. Стенографске белешке

Нека ми буде, господо, дозвољено да истакнем неке од тих правних чињеница, које су привеле нашу државу у живот, да их истакнем по једном циљу, који показати да владин нацрт Устава не одступа и не руши оне чињенице, које су настале пригодом оснутка наше државе, него да на против програми и предлози, које је поднела државноправна опорба, значе одступање и рушење оних принципа, на којима је држава основана. (Долази најстарији члан Уставног Одбора народни посланик д-р Матко Лагиња.) Ја бих молио господина д-ра Лагињу, да по §-у 17. пословника као најстарији члан одбора председава (Д-р Лагиња председава.) Рекох, господо, да ћу споменути неке чињенице по циљу, да се покаже, да владин нацрт Устава само дограђује или боље petiH изграђује оне установе, које су у данима уједињења дале овој држави основлцу, а да су предлози, које је поднела опорба, такове нарави, да значе једно одступање и рушење не само правне основе, која је даном уједињења учињена, него и свих оних моралних основа раније, које су имале пред очима родољуби и представници целога народа, и српскога и хрватског и словеначког имена, у туђини. Господа од противне стране негирају, да је даном од 1. децембра настала једнадржава. Онегрупе, које данас такво назирање као своје страначко доносе, биле су заступане 1. децембра не само код поднашања адресе и примања од Њег. Вис. Регента, него су биле такође у првој уставној Влади, која је имала да запечати онај трећи реквизит, што га треба и фактична' и правна држава. Они су сами стварали онај трећи реквизит, што треба за постанак државе преко захтева једног народа и једног територија, реквизит организовање власти. Господо, у Конституанти се je већ раније јасно доказало по оним члановима, који су суделовали потпису оних аката, да je делегација Народнога Beha имала потпуно пуновлашће и да је имала по све одрешене руке. Та делегација поднела је једну адресу, у којој се јасно и недвоумно каже, да се ова држава остварује и да та држава може бити само једна јединствена народна држава. Ту се децидирано каже и термин, кад је наша држава настала, да.је настала оним часом. Адреса вели: „Сада јединствена држава Срба, Хрвата и Словенаца.“ Ако потом данас та иста опорба тврди, да те државе нема, онда такови њезини предлози за Устав и њезино таково назирање на недавнунашу прошлост доказује, да јета опорба спремна, да за партизанске интересе данас одступи од свог јучерашњег гледишта и да руши правне и моралне основице, на којима је наша држава основана. Опорба се не може да позове на то, да је реч „јединствена“ можда случајно дошла у адресу, и не може да се позива на то, да je била неупућена или да није била упозорена на дубоки садржај одговора Регентова, кад је прогласио јединство Срба, Хрвата и Словенаца. По говорницама, који су присустовали тому хисторијском чину, у парламенту је доказано г да је израдба тога одговора Регентовог била предложена на одобрење делегацији Народнога Већа и да је истом онда, кад је био одобрен, тај оаговор био прочитан. A с тим одговором су се сагласили сви, сагласио се сав наш варод на целом простран-15