Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

164

XII. седница 16. фебруара 1921.године

немате непосредно право гласа, него имате право гласа повереника, у присуству власти. У Уставу од 69. године ви немате пропорционални систем представништва, као што имате у овом Уставу, и напослетку у Усгаву од 69. године ви немаше тајно гласање, које имате у овом Уставу, и које је несумњиво највећа гаранција за слободу избора. (Мин. Просвете Свет. Прибићевић : Зато имате наименовање посланика. д-р Лаза Марковић : Нема наименовања посланика.) И на послетку, Уставу од 69. године и ако би народ са највећом снагом, са највећим напором успео да протури на избору већину својих посланика, долазила је влада са својом четвртином посланика у народној скупштини, коју она именује и коју народ не бира. И на тај начин народ никад није Morao имати своју већину у Скупштини. По овоме Уставу, господо, ствари сасвим другачије стоје. По овоме нацрту устава народ има иуну, стварну могућност да у Народну Скушишину пошље људе, у које има иоверења, а Уставу је задатак, једном у истини слободоумном Уставу, да да могућности, да народно расположење добије свој израз у Народној Скупштини. Дакле само ово што сам навео, ништа више па је јасно као дан, да се Устав од 69. године и овај нацрт Устава не могу ни поређиваши. Овде је пала замерка, што у Уставу није унета одредба о решавању социјалних и економских проблема. Господо, ја могу одмах да кажем, да ниједна држава сем г. Сима Марковић ће ми помоћи, Намачка, није унела у Устав одредбе о решавању економских и социјалних проблема. Прилике, у којима се налази Немачка сасвим су друкчије, него прилике, у којима се налази наша земља, о томе не може бити спора ни дискусије. Међутим наш Устав, као што су то лепо многи говорници казали, не спречава решавање економских и социјалних проблема. А, ако се, господо не варам, г. Аврамовић и г. Вељковић навели су приличан број примера, да смо ми те проблеме сретно решили и без уставних одредаба. Мефутим, ја могу овде да изјавим, да Влада не инсистира на томе, да се у Устав не унесу и одредбе, чиј.ч би предмет био регулисање економских и социјалних проблема. И она томе може изаћи у сусрет у специјалној дебати у колико буде уведена у корист оних одредаба. Господа комунисти у овој дебати противу овога Устава дошли су у приличну контрадикцију. Господа су на изборима вршили агитацију у народу противу војске и противу рата. Они су говорили и пропагирали, како је у Русији дивота, уживање и благостање, прави рај (Министар Просвете Свет. ПрибићевиЛ: Нема ни војске, ни рата!) Г. Сима Марковић je у једној својој речи, рекао: меко, благо, слатко, као да је реч о каквој милој вереници: „наша совјетска Русија!“ Међутим, господо, та совјетска Русија је земља беде, земља муке и невоље, и то, господо, не по речима буржоа, него баш по речима господе комуниста (Павле Павловић; Социјални издајник). Не, господине Павловићу, већ no вашим сопственим речима. У вашем говору ви сте рекли: јесте, има беде у Русији, a та je беда већа у Русији него у другим западним земљама, ализашго? Зато, што у Русији траје-рат дуже, него у осталим европским земљама. (Павловић: Ja то нисам рекао.) Пардон, г. Павловићу, онда je то рекао г. Милојковић. (Павловић: Није ни он то рекао). Ја тврдим да је то рекао г. Милојковић, a г. Милојковић je честит човек, он ћути, не пориче. (Смех комуниста. Д-р Лаза Марковић: Шта, ви не верујете, да је г. Милојковић честит, већ -се смејете!).

Господа комунисти су признали, да у Русији има војске, да рат траје дуже, него у другим земљама, које почивају на грађанским основама и да тамо има беде и да je та беда већа него овамо код нас. Рај о коме су толико говорили изчезао је као сапунски мехур. Кад сам већ код комуниста, да додирнем једно тврђење г. Симе Марковића. Он је рекао, како ми нисмо спремили јединство народа и не треба да се чудимо, што сада овако рогобатно иде. Он у школи ни као ђак, ни као професор није учио, да су Словенци један народ с нама. (Министар Просвете; То је жалосно. Сима Марковић: Само на жалосг просвети, којој сте ви на челу. Министар Просвете: Па ваљда ја нисам тако стар. Ја онда нисам био на челу просвете.) Мефутим, г. Марковић, који тако добро зна, како је у далекој Русији, који скроз познаје стање у Русији, и ако је она од нас одсечена кинеским зидом, па и нас о томе поучава, требао је да зна, да Аустрија, којој је Србија стално била на нишану, која je непрестано гађала С.рбију и правила јој свакојаке сметње и незгоде да је правчла примедбе и протестне ноте због тога, што је у нашој географији стајало, да су Банат, Бачка, Срем, Босна и Херцеговина, Црна Гора, и т. д. српске земље. И они су тражили и то озбиљно тражили и протесте подносили да се извесни сгавови. бришу. Г. Сима врло добро зна, да и ако је Србија направила читаву борбу у Европи због анексије Босне и Херцеговине, да је била приморана да да изјаву, да анексија Босне и Херцеговине не тангира наше интересе, и кад се то све зна онда су замерке г. МфковЛа сасвим неразумљиве и неозбиљне. Један од господе говорника замерио је што у Устав није унето: да се не може у опште завести смртна казна. Питање о смртној казни, није ни данас још сасвим пречишћено. Једно је јасно, да не треба да се заводи смртна казна за политичке кривце. И ми смо одредбу о томе унели. По нацрту Устава могу се заводити разне казне, али смртна казна не може се и не сме се заводити за политичке кривце. Што се тиче смртне казне за друге кривце то је остављено законодавцу. Ако се нафе да прилике и околности, као и интереси нашега друштва захтевају да се укине смртна казна и за друге кривице то Народна Скупштина може донети једног дана одлуку да се унесе једна одредба у наш казнени законик, да се та казна укине. Уставотворац у том погледу не везује руке законодавцу. И раније један говорник, а и сад г. Настас Петровић упада, да у овом нацрту Устава није довољно разрађен изборни систем. (Настас Петровић : Нисам тако казао.) Ако би ми хтели да наш Устав тако разрађујемо, да у њега унесемо и поједине политичке саконе онда то не би био Устав. То би било пре свега друго, само не Устав. Јер ако би хтели да се ту разради и закон о штампи, и закон о изборима и удружењима, изборни закон па кривични поступак, ит. д. онда Фето пре личити на једну велику енциклопедију a не на Устав. А ми господо, хоћемо да градимо Устав. Ви видите да ми и са овим Уставом имамо толико тешкоћа, а како ли би тек било кад би хтели да правимо ту велику енциклопедију. Главно је, да Усшав да основне иринципе, да да директиве, а законодавцу је иосле задашак da ше аринциае изводи u разрађује. (Сима Марковић : Какав је то принцип кад се само каже штампа је слободна у границама закона то значи да законодавац има право да донесе законе какве