Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

64

VII. седница 10. фебруара 1921. године

ничној дужности, a већ и иначе, читао и редовно читам „Радничке Новине“ и ја сам тамо прочидао, да је ингерес комунистичке партије компромитовање ове државе, компромитовање законодавства ове државе (Сима Марковић : To нисте прочитали. —Ја тврдим, да то нисте прочитали, и да то није истина.) Да треба путем насиља завести диктатуру мањине. д-р (Сима Марковић : To није истина.) То је све писано у „Радничким Новинама". (д-р Сима МарковиТ : To није истина, ja вас чикам да то докажете) У осталом, о томе нетреба водити дискусију, јер ће доћи на дневни ред интерпелација, која је поднета због „oбзнане“, и онда Темо имати лепих ствари да чујемо и ja мислим, да онда г. Сима Марковић неће тада моћи куражно подвикивати „није истина“, него ће се трудити да то дгало објасни, како он то лепо уме, пошто има један леп ораторски дар. Председник д-р Миленко Веснић: Господо, пре него што пређемо на далњи дневни ред, имам да одговорим на последње питање г. Сушника ово. Ја мислим, да je мој одговор већ у прошлости самога рада овога Одбора. Ја мислим господу са овога места, да у овако важној дискусији сви без разлике, без обзира на места на којима седимо, сачувамо ону хладнокрвност, ону присебност и ону озбиљност, који сам посао по себи изискује и који од нас и наш народ и наша земља од њега очекују. И?да реч г. Boja Маринковик д-р Војислав Маринковић: Ja, господо, не мислим да директно оправдам владин нацрт. То су, по мом мишљењу, довољно учинили г. Министар за Конституанту, г. Веснић у сво.ч говору и, јуче, г. Лаза Марковић. До душе, овде се чуо један приговор, који је мало необичан: да Влада не брани довољно свој наирт. И групе које су противне томе нацрту, полагале су врло много на ту критику владиног рада и врађале се неколико пута на то: да влада уз овај нацрт није поднела никакав експозе. Господо, ако се ко на то има жалити, то су се имале жалити на то странке које владу подржавају. Оне су могле пребацити влади због чега она не брани свој нацрт колико би могла. Не видим зашто се групе које су томе нацрту противне не би само радовале, што влада свој нацрт тако слабо брани. Али, господо, пошто Ја мислим да је г. Министар Правде за оне. којима је збиља неко образложење било потребно, ствар довољно образложио; да je г. Веснић, ако је нешто празнине и остало у образложењу г. Трифковића, то је потпуно допунио, ја налазим да је излишно да се дирекно даље образлаже нацрт владин онакав какав је поднет. Кад би то било потребно, ја сматрам да би за то био надлежан свако од нас. Ја не мислим да влада једина има да брани овај нацрт. Сви они који се са њом слажу имају и право и дужост да то чине. Влада није ни потребна. Ми смо овлашћени и у праву, као политичко-технички орган Уставотворне Скупштине, да овај нацрт претресамо, да га поправимо, може бити да спремимо нов нацрт, а да овај који нам је поднет сасвим одбацимо, и да о резултату свога рада поднесемо реферат Уставотворној Скупштини. Ако влада овде долази, она то чини зато, што је то њој потребно. Уставном Одбору то није нити има икаква разлога тражити да се влада мења, нити да долази каква боља влада, нити да ова влада овде присуствује. Ми имамо да радимо овде свој посао, који није посао Уставотворне Скупштине. Ово je наш специјалан посао. Ja fey, господо, због тога само да одговорим на извесне критике, које су формулисане против овога нацрта и да одго-

ворим у онолико, у колико мислим да људи који стоје на становишту на којем и влада стоји, могу изаћи на сусрет тим критикама. Због тога се разлога у главном нећу задржавати на критикама, које су формулисали господа комунисте, јер ми.слим жао ми је што је тако али мислим, да пошто они полазе са једног нарочитог гледишта на државу и на друштво, које је у основи супротно нашему гледишту, да ми, крај најбоље воље и код нас и код њих, не бисмо могли наћи терен за споразум. Да би сваки споразум између господе комуниста и нас осталих био капитулација, било њихова било наша. Пошто ми, господо, нисмо вољни капитулирати, а пошто претпостављам да ни господа комунисти нису за капитулацију, то онда сматрам да дебата између нас и њих у начелу има, у ствари, да се води у Уставотворној Скупштини. То је једна дебата где ми имамо да се боримо пред народом, где имамо да бранимо сваки своја гледишта. Овде је ту дебату излишно водити, a кад се дође на претрес у појединостима, вероватно je, да he бити пуно тачака где можемо, не капитулирајућу, остајући сваки на свом терену, доћи до споразума. У начелној дебати мислим да то не може постићи. Ja ћу се према томе задржати на две главне замерке које су учињене једна с лева а друга с десна •. на замеркама које су учињене у томе што у владином пројекту није довољно поклоњено пажње крупним привредним и економским проблемима, и на замеркама које су упуТене начину на који нладин нацрт решава питање о уређењу земље. Господо, прва критика која долази с лева, долази од господе земљорадника, и мислим да је у једној седници у истом правцу говорио господин Дивац. Незнам колико би се они после сложили када би прешли на извршење, али у начелу су били и једнИ и други зато, да владин пројекат има ту празнину, што прелази ћутке преко великих, крупних, важних привредних, економских проблема, које се постављају у овом часу пред нашу земљу као и пред све друге. Ја СЈљатрам, господо, да је у интересу споразумног рада, да одмах признам, да је то једно прилично болно место у које су господа дирнула. Ту заиста мало звони, кад се мало јаче куцне. Господин Лаза Марковић јуче је врло лепо бранио владино гледиште ; управо налазим, да се боље не може бранити. Он је казао, да је устав зато ту да организује политичку власт и да је владин предлог томе своме задатку одговорио, и дотле господо и влада и господин Марковић у својој одбрани имају несумњиво право. Г. Марковић je додао, да све што се може тражити, то је да овај устав буде такав, да не смета законодавном решењу оних проблема, на чије решење толико полажу г.г. земљорадници, г.г. социјалисти, а ту мислим да почињу имати право они који овај нацрт, који ми бранимо, критикују. Мислим, господо, да то неТе бити сасвим довољно пре свега да устав само не смета законодавном решењу тих проблема. Устав мора, о томе се тек имамо споразумети, индицирати и у томе he се правцу развити то законодавно решење проблема који су тако интересантни и у којима у Уставу речи нема. И затим, господо, и ја налазим да Устав мора дати и гарантије да се ти проблеми законодавним путем могу решити. Може бити да овај нацрт Устава довољно гарантија зато не пружа. Овде је један г. говорник, споменуо нешто, не знам да ли Iду тачно погодити његове речи, али ја мислим мисао била та, о краху парламентаризма. По мојој оцени, господо не може се говорити о краху