Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Сте 11 о граф ске бел е 111 ке

65

парламентаризма, али да парламентаризам улази у једну кризу, то, господо, мислим да је несумњиво, н нама који смо за парламентарни режим не помаже ништа, напротив биће од штете, ако пред тим факторбдС затворимо очи. Почиње се наиме долазити до уверења, да парламентарна воденица врло добро клепеће, али, нећу да кажем да нема брашна, само брашна мало одбацује. Господо, парламентаризам свуда где је установљен дошао је на готово, затекао je израђено законодавство, но нигде није успео да држи законодавство. Свугде законодавство ?лало више заостаје иза развнтка свију проблема, које живот поставља, него што би то морало и смело бити. Господо, отуда се почињу јављати у последње доба тежње, да се створи нешто мимо парламентаризма. Све што се до сада пробало у томе правцу, по моме мишљењу, није дало добре резултате. Ја мислим да би се погрешило, ако би се парламентарни режим одбацио због тога. Али би се исто тако погрешило, ако се неби тражило да се он поправља ii усавршава; ако би се остало и даље при томе гледишту, да су они, који су измислили овакав парламентарни режим какав на континенту Европе постоји, нашли једну дефинитивну и сталну формулу, која важи за сва времена и да ту нема ништа даље да се поправља, ни да се измишља, нп да се усавршава. Нема, господо, таква режима нити га ко може измислити, који никакве поправке неће требати после 50 или 100 година свога функционисања. 14 парламентарни режим неможе бити једини, који не подлежи никаквој поправци, никаквом усавршавању. Према томе, господо, треба тражити некакво усавршење. To неће бити лако наћи, ja не мислим да се од прве може али то нама не треба и не сме да смета. да ми то свде можемо тражити. Господо, парламентарни режим, као што мало час рекох, имао је нарочито врло добрих страна и дао огромних резултата у погледу политичком. Али у чему је заостајао, у чему није одговарао надама, које су на њега полагане, кад је он стваран, то је било питање законодавства. To je међути.ч баш оно питање, које мора интересовати оне којима је стало до тога, да се законодавним путем јер се другим не могу реше и тако комплексна и крупна питања, опширно регулише нови економски и привредни живот на што модернијој основи и према стеченом искуству иза оних последњих 5 година, а и пре тог. iVlii господо, морамо тражити начина, да yđpзамо законодавни рад у парламентарном режиму, да осигурамо, да се законодавни посао свршава. То би онпа била једна гарантија, да he и привредна питања и економска. која треба да се реше законодавним путем, з.аиста и бити решена, јер, господо, то не зависи од вредноће парламента. Парламенат се напада напољу са прилично лакомислености (јер не верујем да се то чини из непри!атељства) и пребацује се парламентарцима да недовољно раде и да се послови зато не свршавају. А нажалост ја и из свога парламентарнога искуства знам, да. смо ми онда највише радили. кад смо нај.мање тих послова свршавали. које је свет очекивао да буду свршени. Заборављало се да се парламенат трансформирао, да он није више оно, што су предвиђали они, који су градили парламентарни режим. Парламенту је данас главни аосао аолишика и мора му бити рлавни иосао. Taj посао не могу други да раде. А политика је тако абссрбентан посао, који одузима толико времена, да је сваки други посао у парламенту секундаран и због тога сваки други посао мора да трпи. .Стенографске белешке

И ми, господо, кад пређемо на дискусију у појединостима морамо, то је моје дубоки уверење, да предузмемо нешто, и да тражимо томе лека. И у томе морате да суделујете не само ви, ко : и се интересујете за привредни део устава, за приврерга питања, која све нас интерееују, неѓо се зато морадаингересују и они из ове две странке, који подржавају данашњу владу. Они не смеју остати при нечему, што се на пракси увидело да је слабо и да не одговара потреби. Господо, ми ћемо према томе, ја мислим, врло лако доћи до споразума на томе питању. Ја немам права, ла говорим ни у име моје групе, у том погледу, а камо ли у име гссподе радикала, али по неким знацима имам право да закључим, да ту споразума може бити. Знам, да се век у нашој групи та потреба осетила и поштовани г. прехседник овог одбора предложио је био једну солуцију, која је по моме мишљењу недовољна, али је карактеристична као индикација да се лек већ тражи, то јест да се болест познаје, да се опа констатовала. Ми можемо да нађемо болу лека и морамо да тражимо боље гаранције да ће се оно што треба свршити на време и свршити. И по моме уверењу, у том правцу ми сви треба да радимо, да нађемо што je боље и ja држим да ту мРжемо доћи до споразума. Ja хоћу само да констатујем, да то може да се учини у оквиру овога устава и да према томе господи, која су учинила ту критику ништа није на сметњи да ми узчемо овај нацрт устава за базу дискусије у појединостима и да га онда у тој дискусији комплетујемо. Ja само на једну сгвар хсЉу да скренем пажњу. И то сматрам да је лојално. Сви ми, који се слажемо да и у сам устав треба да уфу извесне одредбе које ће индицирати у ком ће се правцу имати да се решавају економски и приватни проблеми, да ми не треба ни у ком случају да идемо тако далеко, како нас је то прилично одушевљено ангажовао г. Дивац. Он је нама препоручивао, да ми у тој ствари треба да будемо први, а ја мислим господо, да счо ми дужни нашем народу да у тој ствари и у том решењу не будемо први, него у најбољу руку само други. При решавању политичких, економских и социалних проблема најгоре пролази онај, који хоће да има ту славу да буде први. У Европи је било до сада две велике револуције, a данас имамо и трећу. Имали смо револуцију интелектуалну и моралну, коју је извршио велики народ Немачке реформацију. Та је реформација донела огромна добра свима народима, па нризнајем и народу немачком. Али је ту револуцгбу платио готово једини и у главном немачки народ, који ју је извршио. Он је платио ту револуцију господо, веома скупо. Они, који су читали описе у каквом је стању била Немачка у другој половини XVII. века, не могу да верују, да је онако могла изгледати једна земља, и немачки народ је то платио са две стотине година немоХи. Две стотине година се скоро заборавило, да је немачки народ једна велика сила, тако је њега скупо стала та иначе благотворна револуција 1 Другу револуцију политичку је водио велики народ француски. И та је револуција донела добра целом свету и сви су се народи користили њоме, па се користио наравно и народ француски. Али је и народ француски скупо платио ту револуцију. Други су се користили том револуцијол!, али их оиа ништа није коштала, а народ француски је то скупо платио. У моменту, кад је револуција почела, интернационални положај Француске у Ев.ропи био је такав, да се није могло мислити да може у опште доћи у пи9