Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

85

дентни зато, што смо се морали ЈООгодина борити за једну школу, што смо се морали борити за свој језик, за постигнуће каквог економског побољшања или за што друго, те да не било то ни чудо, кад би се један такав менталитет неповерења створио. Али ако сматрате да је то тако, што се мени чини, опет, да није, онда би и тај менталитет био једна фактична околност, са којом треба рачунати. Велики делови нашега народа желе да имају ту аутономију. Уверен сам да је траже само зато да користимо држави, да је траже зато да олакшамо управи и само зато да учинимо да наша држава буде моћнија и јача; салго зато да се у целом народу, у колико је могуће, уведе потпуно задовољство, па се треба и на те ocehaie осврнути. Наш г. председник Весниф није променуо, кад је говорио о менталитету ни црно жути менталитет, нити je о томе менталитету рекао онаквим презривим начином, као што се то касније прихватило да је тако. Господо, пуно се говори о том црножутом менталитету па се и не зна заправо шта то значи. Имао сам прилике разабрати, да кад се учини у јавној управи нека крупна грешка, па се људи дижу проти томе и кажу то је грешка, онда се та грешка покрива са црножутом заставом и каже се, да је то црножути менталитет оних који се туже. Ако се постави какво неспособно чељаде на какав положај, који не заслужује и т. д. па се онда други буне и кажу да тај нема способности; онда се одмах каже: то је црножути менталитет који тако говори. Ако су какви похлепни људи по среди, опет се то покрива са црножутом заставом ит. д. Ја ипак верујем господо, да ћете доѕи до тога да Тете једном бацити ту заставу, која се увукла код нас да покрије неку контрабанду -и онда Ле се престати говорит о црножутом менталитету према оној страни, која такав назив не заслужује. Госп. д-р Лаза Марковић у свом лепом говору казо нам је ипак нешто интересантно. Ја мислим кад се цео његов говор добро ожме па се из њега извади језгра, онда се може овако да преведе: „Ми немамо у Вас поверења и зато Вам неможемо дати аутономију јер у тим аутономијама може да се стварају нарочити политички центри, ту може да се деси да измефу једне и друге аутономије дофе до сукоба и т. д.“ Ја мислим да је то све претерано и неосновано. Да јета бојазан претерана и неоснована доказује нам читава повјест и стање других држава на свету, које стоје не само на аутономистичком становишту као што стојимо ми, него који су и федеративно везани и који имају те аутономије далеко јаче развијене него оне са којима би се ми у крајњем случају задовољили. Овде је господо напротив сав интерес наше државне управе за те аутономије. Ту је велики интерес државни. Ми треба да створимо такву сарадњу целога народа која ће бити ефективна и моћна и та fee снага лежати у појединим покрајинама, у појединим покрајинским скупштинама, та ће снага ићи у прилог целе наше државе. Дозволите ми да вам наведем само један мали пример. Овај случај нисам ја измислио, На моме путовању сам наишо на једног талијанског трговца који ми је свашта говорио о стању на нашим царинарницама и нашим железницама као и колико je морао да плати бакшиша (Чује се: У Италији мора да се даје највеки бакшиш). Тако су ми исто говорила и два француска трговца о истим стварима. Ја то нисам верово. Али кад сам дошо у Београд и кад сам то исто чуо и од Срба, то ме је господо забољело/ Ви ћете питати какве то везе има са аутономијом. Одмах ћу Вам одговорити. И ја се го-

сподо разумем нешто у јавној администрацијо, јер сам судјеловао у њој, па знам, да централне власти могу да имају најбољу вољу да се нешто уреди ипак немогу успети. Ако будете имали јаке аутономије, и ако наше области неће имати управу ни железница ни царина, бити he ту и покрајинска скупштина, која he подићи свој глас и која ће упозорити и централну владу и целу јавност на нереде; чиновници ће знати да су под једном јаком контролом, под контролом целог народа, и текар кад буде то, онда ће се моћи уредити држава како желите Ви и како желимо ми. (Д-р В. Јанковић: To je контрола у парламенту.) Господо, не можете ви овде обухватити све оно што се догађа у Далмацији, све оно што се догафа у Хрватској, Црној Гори и другим далеким покрајинама. Али, кад будете имали средиште моћно и јако, народно управно средиште у појединим покрајинама, онда ћете моћи створити и већу контролу, и бољу управу, и честитије чиновништво, и тек онда ће, што се тиче државне управе, ствар бити у реду. (Д-р В. Јанковић: Кад може да има Француска такву контролу, онда можемо и ми.) Немојмо се ми; господо, упоргђивати ca Француском, јер не знамо, да ли је и у Француској баш све тако сјајно и да ли се и данас тамо не мисли на друго неко урефење државно. Колико сам ја пак чуо, има и тамо људи, за које централистички систем унутарње државне управе није баш тако добар. Франиуски је народ силно развијен, штампа је развијена, култура је развијена, па наравно где су такве прилике, ту је и боља контрола а злоупораба је тежа. Такво упорефивање можда није на своме месту. Хтео сам још нешто да кажем гледе области, које су предвифене у овом наарту закона. Поближе одредбе о нацрту Устава у погледу аутономија онако, како бисмо ми желели, неђу овде назначити, већ 'he то учинити други наш колега, јер би ме то предалеко довело. Само што Ху споменути о тим областима овако како су овдје предвифене у овом вашем нацрту устава. Верујте, кад би ja био стављан да бирам између централизма најапсолутнијег што се може замислити, и ових области овако као што су овде предвифене, ja вам чисто кажем, да бих рекао, да је боље апсолутни централизам него ово, јер ако ништа друго, бар би се штедило у трошковима. Шта Лебити са тим областима? Области Те бити само извршни органи, који Хе извршити налоге централне власти, а обласне скупштине биТе тако малене, да неће имати важности. Њима се не даје готово никакав самостални делокруг ни у становитом кругу и границама. Оне неће уживати никакав углед, не Ј не имати никакву моћ, a људи се неће такмичити да уфу у такве скупштине. Такве области неће имати својих финансија. Онда на шта су упућене ове области што се тиче финавсија? Упућене су само да ударају прирезе. Ми имамо, по овоме систему право да ударамо прирезе на државну порезу. (д-р Лаза Марковић : Ви можете у областима и самосталне порезе ударати.) Ја мислим да се то овде не предвифа. (д-р Лаза Марковић ; To je предвифено у закону.) Ако би се то имало предвидети, требало би ипак у закону да буде нешто о томе назначено. Требало би да се каже које порезе. има право државна централна влада себи придржати за своје ресоре и подручје а које пак уступа покрајинама, јер овако како je, ja сматрам да ће области имати права да ударају намет на порезе што је ударила држава. Онда ће господо, и срезови бити упућени да ударају даљи намет преко онога што је држава и об-