Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

86

Vili, седница 11. фебруара 1921. године

ласт предвиђала, као што су општине и данас на то упућене. Има код нас општина које ударају 300-400% приреза на државни порез. Што би било, да се ударе прирези и за области и срезове. Па сад молим Вас, коју ће финансиску снагу имати области које Ви предвиђате по овоме Уставу. Обстанак им je немогућ! Такве области не могу да служе ничему. Сќупштине ће Вам бити просте фигуре које ће бити звате као за параду и неће имати ништа друго да кажу него да и амин! Нити he из Скупштине моћи да изађе каква згодна иницијатива, нити каква контрола, ништа. Уопште биће без икакве важности. Ja мислим да неће ове области имати веће важности него они consigli ргоvinciali у Италији. Како сам рекао ове аутономије, како ми желимо, не значе никакав суверенитет, никакву тенденцију сепаратизма него, баш за мене, како ja схваћам, не значе ништа друго него поделу рада. Законодавна и управна подела рада шта то значи? Ако се хоће уопште нешто да уради треба вазда згодне поделе рада. И ако се подели згодно рад и законодавни и управни онда сте учинили услугу централној власти. Пуно се замера, могао сам разабраги из новинства и од господе што су говорила, да he покрајинеке области имати законодавни делокруг. Па се од те речи законодавни делокруг прави страшан капитал против стајалишта нашег гледе аутономија. Кад би човек питао шта је један закон, чуо би, да је то једна општа одредба, која долази од надлежне власти и која има извршну мок Ако се мисли само на форму, онда је закон нешто свечаније јер треба да га закључи покрајинска Скупштина, као што по нацрту обласна Скупштина закључује своје коначне рачуне или друге ствари, а осим тога да га владар санкционише. Оно што ствара једна општина, кад у границама закона удара становити намет, па и то је закон у суштини и ако у фбрми није, Али та одредба, важи за становити круг људи и једнако је извршна, и ја немогу схватити кад смо казали, да у границама закона овога парламента желимо, да аутономије имају један делокруг законодавства, како се од тога може створити стајалиште, као да се ради о неком сувереном раду или о држави у држави. (д-р Лаза Марковић: Може доћи у сукоб). Сукоба неможе бити, јер гледе тога повест и уређење држава са пуно ширим аутономијама него оне које ми тражимо казују сасвим друкчије. У Америци нпр. цело цивилно законодавство не припада парламенту. А по нашем нацрту све цивилно законодавство, стручно законодавство, трговачко, менично законодавство, казнено и кривично законодавство и т. д. свето спада амо, припада парламенту. И толико је тога господо, да мислим да морате дојги до уверења да аутономије како их ми тражимо не сачињавају један суверенитет, ни какав сепаратизам а још мање могу те аутономије бити од погибељи. Јер да су аутономије такве неби их западни крајеви нашега народа заговграли него радили сасвим обратно. Господо, да не дуљим даље, завршићу и поменућу да je током ове дебате, која је збиља на висини најузорнијш парламената, са мнсио страна споменута била реч „споразум“. Особито узвишени говор г. Љубе Јовановића био је такав, да је нас могао утешити и побудити уверење, да је споразум могућан и да ћемо до тога споразума доћи. Господо моја, може се Устав створити Aiexaничном снагом броја људи. Али такав Устав не само да неће задовољити најшире крајеве нашега народа него такав Устав неће задовољити потребе целокупне државе и интересе њезине. Једино који Устав може

да одговори нашим приликама и потребама то је Устав који ће моралном снагом споразума бити прихваћен. Ja се надам да je то могуће, као што сам уверен да то једино може да донесе срећу и јакост Harnoj домовини (узвици: Живео!). Потаредседник д-р Том. Томљеновић: Има да говори још г. Павле Павловић. Павле Павловић : Ja мислим, господо, да говорим мало дуже, најмање пола сата, ако ми не би нико у говору сметао. Подаредседник д-р Т. Томљеновић: Можете говорити, још није 12сати. Има реч г. Павле Павловић. Павле Павловић: Господо, пре свега у,овоме одбору треба да се чује што je могуће више мисли и напомена о привредној, економској и финансиској ситуацији наше земље. Тих напомена нема довољно и ма да је начелна дебата, ипак би те напомене требало да играју прву и главну улогу у разлагању мисли и погледа на решавање Устава ове земље. Ми морамо веровати у то, можда сваки од присутних смети да призна и да каже и да изрази то, али сви морамо у то веровати, да се у погледу материјалном, економском, финансијском и привредном наша земља срозала на најнижи и најгори степен колонијалног ропства. Наша је земља пала у једно страшније ропство од свих других. Ми се морамо питати од чега живи у данашњици наша држава. Она живи више од традиција и жеља, него од фактичких сила својих. Јер, какав је наш финансијски капитализам? Он је у толикој мери лихварски, он је гори него што је икад био у Србији пре ових ратова. Буржоаском парламентаризму ми одричемо способност да може решити ове проблеме. То не значи да ми не треба о томе и овде да говоримо, напротив. Буржоаски парламентаризам је имао своју историјску конјуктуру и своју ведаку сезону у прошлости. Он је за последњих сто година донео око 500 устава у свету на разним континентима света, ii ти устави, гссподо, нису решили ни тада, а још мање могу данас да реше те велике социјалне, економске, финансијске и привредне проблеме у идеалном значењу, Данас ти устави приказују духовну и политичку декаденцију владајуће класе. Ja подсећам да је француски конвенат у својим заседањима, пре сто година, према историјским подацима, донео преко 11.000 декрета, од којих је свега једна трећина била политичке нарави, а две треlsине опште човечанске нарави, како се то тамо у историји каже. Питамо се сад, господо, хоћете ли ви, заједно са нама, код решења овога устава, државу власти или државу функција. Ми устајемо против искључиве државе власти, чији је тип и карактер оличен у власти и ради власти. Ми тражимо државу функција, а који то не разуме, огрешио се што је дошао овде. Глас данашњице је такав да га ми можемо назвати пре ураганском тутњавом, него обичним Тај глас данашњице тражи, да се размисли о перспеќтинама будућности ; и будући да ми, ја са мојим друговима са крајње левице представљамо једну класу коЈа не живи од традиција историјгких, него која живи од перспективе будућности, ми, изгледа, једини тај глас разумемо и чујемо. Ми, господо, тражимо бескласно друштво, а ви нам подмећете зверске, садистичке, разбојничке, диктатурске жеље. Овде у Конституанти је извршено лажно представљање снага. Погледајте број изборних резултата, na -ћете видети да крња влада данас, кад би се водило рачуна о стварној пропорцији гласова, има покрадених око 30 посланика из опозиције. Количник за мандат једног опозиционара је