Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

4.000, a количник за матат једног од владиних посланика је око три хиљаде. Да је била општа пропорција, једна листа за целу земљу, ова би вас, који представљате владину групу, бацила у положај једне огромне мањине, и ове комбинације које сте направили и са којима доносите Устав, не бисте могли направити. Имајте на да је преко 40 и неколико од сто гласача залисаних угласачке спискове, који су прошли кроз све могуке процедуре, који су прошли кроз сито и решето и прорешетани да се види да ли као гласачи има!у право гласа, и да је онда према томе један милијун гласача изостало са биралишта. (Д-р Велизар Јанковић : А који нису са вама, него са нама). Они су преса нама него са вама, јер на нашој страни постоје мисли и пароле о апстиненцији према 6} ржоаском парламенту, а на вашој страни je то једини излаз. (Деметровић: Какву бисте ви комбинацију за Устаи правили?) Свакако не овакву, какву правите ви, господине Деметровићу, али то ће историја показати. Ви сте загњурили главу у шаке, затворили савест и кажете: „Знамо и ми то, али морамо овако да радимо.“ (Министар Пољопривреде и Вода, д-р Велизар Јанковић: „У вашој групи има свега половина правих комуниста.“) А на вашој страни их има који су били социјалисте, а данас су заједно са вама против социјалиста. (Чује се: „Ви нисте социјалисте, него реакционари!“) Ви не можете идентификовати те две ствари. Господо, овде је пала реч извеснога господина, који је свакако један од првокласних репрезентаната класних идеала класе која влада овом државом, пала је реч да код нас не постоје класе. Ја против тога морам да протествујем, и протестовао бих много опширније и одлучније, да је дотични господин овде. Тиче се господина Веснића. Ja могу да вас упозорим на факта која говоре о томе да мора да постоје класе и класне борбе, и да су оне развијене до кулминације, и да имају све потенцијалне силе у себи да се развијају до кулминације. Господо, ja вас потсеђам и да имам више времена ја бих вам и читао партију по партију потсећам вас да је у прошлој години 1920., на основу статистичких података које сам могао водити, јер сам био функционер синдикални до „Обзнане“, да је у Југославији било радничких штрајкова који су дали око 3,700.000 штрајкашких дана. Ако то није доказ да постоји класна борба, онда не знам да ли уопште постоји г. Весник Ако хоћемо да идемо у неку забуну, ако хоћемо сами да се омафијавамо, онда можемо да говоримо оно што извесна господа себи допуштају на овако озбиљном месту да говоре. Ми, комунисти, тражимо пролетерску социјализацију крупних подузећа и банака. Ми не тражимо ону социјализацију коју траже господа из земљорадничког клуба. Не тражимо ону социјализацију коју траже господа из социјал-демократског клуба, ни ону коју траже господа клерикалци ако се не варам у лицу једног свог говорника. Ми не тражимо социјализацију црквених имања у форми, како то рече један из клерикалног клуба, која би ишла за тим да се подижу сиротињска деца за фратре на тим црквеним имањима, а не тражимо ни социјализацију која би ишла за тилl да створи што више ситних поседа, која би ишла затим, да постави некакву контролу државе над предузепима јер ћу вам похазати колико страховитих злоупотреба имаде данас у предузећнма која су под „секвестром". Ja ћу се старати да вам говорим конкретно о стварима, и ако ми будете допуштали да говорим, надам се да један другоме мођи казати доста конкретних истина. Данас, господо, постоји и сарафује у производњи

банкарство. Разнимконцесијама, разним акцијама, разним другим вредностима улазе банке у велика предузећа и отуда ваде за себе лавовски, најлавовскији део профита отетог уф >рми вишка вредности од радничке класе. Зато тражимо национализацију банаиа, недају контролише какав министар, већ ју тражимо на тај начин што ћемо одузети банке и што ћемо их централизовати у једну општу народну банку, што ће joj се дати сасвим друге функције него што их данас има. Ми тражимо да та општа народна банка поетане једно централно рачуноводство за израчунавање односа између предузећа за размјену и замјену сировина, за вештачење продукције, обрачунавање деобе сировина, извоз, увоз и т. д. Једна таква централизована. национализована банка требала би нашој земљи, и ми счатрамо да објективни услови за то постоје, али постоји и ваша сила која те услове може још који дан да негира. Ми тражимо да та банка постане централно рачуноводство између централа производње (Приговарање.) Господо, ми знамо, да се загосподарити производњом не може, ако се не загосподари поделом производа. Загосподарити производњом тиме што ће се поставити једна контрола, значи играти се жмуре, значи негирати капиталистички поредак и значи пролетаријату створити за дан-два-три једну опасну илузију, коју подгрејава систем кога господа социјалдемократи данас захтевају. Ми тражимо, господо, једну производњу за друштво а не за пијацу. Ми тражимо производњу друштвених потреба, а не еспап за трговииу. Ми тражимо једно бескласно друштво, коме треба да служи као прелазни степен једна пролетерска прелазна држава, какова је данас у пролетереској Русији. Буржоаска контрола код производње најбоље је показала све своје позитивне и негативне одлике код питања ратне организације производње, коју је буржоаска држава са генералима, директорима, министрима, а бог.ие и са социјалним издајницима на челу организовала и служила тиме једном обогаћивању својих чланова, тако да су се тиме милијонери и мултимилијонери стварали. Ќроз но-ћ су ницали милијонери и данас постоји само за то толика беда, што је за време рата за кратко време настало толико богаташа, толико милијонера. (д-р В. Јанковић : Државна обогаћења и осиромашења.) Ја сам рекао о појединцима и групама. Господо, ми немамо илузија да ће овај Устав дати гаранције и потенцирати законодавну политику будућности, која ће да задобије контролу над производњом. Ми немамо илузија зато што верујемо да буржоазија не смије да контролира производњу. Владајућа буржоазија саботира производњу, јер се боји да то не послужи пролетерској класи код преузимања производње. Даље, господо, ми тражимо ослобођење рада. Ми прокламујемо свагда и свугде и с овога места вредност рада. Господо, данашњи режим ствара поред награђених и привилегованих капиталистичких група, ствара у редовима пролетаријата лумп: и он је чедо и изданак овога режима. Ми смо најодсуднији противници лењствовања и код лумпа и код елемената који постају архилумп, као и код оних који не учествују у производњи. И кад наша браћа у Русији свуда чисте и тај лумп и оне који неће да учествују у производњи, онда немате права да се противу тога гнушате, јер ни ви не смете то-јавно бранити. Представници данашњега капитализма, капитализма финансијског, спекулативног, лихварског, грабанцијашког, како би се то по нашински казало, та господа капиталисти, постали су сметња привредном