Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

88

Vlll. седница 11. фебруара 1921. године

развијању Пре свега упитајмо се: зашто немамо једну интензивну производњу, зашто је немамо бар у оноликој мери, у којој би могла да буде, заштб немамо остала помоћна средства, која омогуРавају производњу? Финансијски капитализам неће да се пласира у производњи, сем у случају, ако му се обећава фантастично велики проценат. Рентабилније је на пр. извести десет вагона животних намирница у иностранство, него ли уложити новац у привредна и индустријска предузећа. Индустријски капитализам, привредни капитализам, који се разликује од банкократског и финансијског капитализма, он је некад подизао фабрике и одмах поред тих фабрика подизао је радничке колоније и станове да прикупи раднике, да боље послуже произв.одњи. Ми смо у Београду пре рата имали 40 фабрика и полуфабрика, а данас их немамо ни десет обновљених, и све оне скупа немају ни онолико радника колико их је пре рата имала сама фабрика uietepa. Ми имамо данас у Београду два пута више становника него ли пре рата, na опет имамо читаве блокове порушених кућа, које се никако не подижу, јер финансијски свет не налази да te ту добро пласирати свој капитал, као што te га пласирати у шверцу, у концесијама за извоз жита, сланине, масти, меса и осталих земљорадничких производа. Господо, по једној статистици од 1920. године, у јуну месецу је у Београду од 160.000 становиика било запослено људи, жена и деце, на свим могућим радовима овога града, свега 19 хиљада и неколико стотина. (Гласови: То по вашој статистици!) Ми смо ту статистику публиковали и у јавности и нико није имао куражи да је демантује. Господо, наше су главне градске улице пуне разноврсног политичког и духовног лумпа. У нашим градским улицама не може се проћи од напарфимисаног света, света који у свако доба дана шета, а тражите од 19.000 и неколико стотина пролетера, заробљених у полу фабричким радионицама, тражите од те масе да она подигне живот у Београду. Док на 19 и по хиљада запослених има око 140.000 оних који нису запослени у привреди и од којих је много мањи број запослен у каквим другим непривредним радовима. Да, господо, воља за диктатуром код наше буржоазије потиче из неспособности њене да се објективно упусти у оцењивање стварности. To je авантуристичка политика за коју te носити одговорност они који је данас врше и помажу. Будућност te у осталом казати своје. Господо, тражимо у Југославији да се одузму сва велика индустријска богатства и Тражимо да се та предузећа и богатства не предају никоме у својину и тражимо да се огласе за друштвену својину. Да се администрација и управа, даље контрола и све друго даде Радничким Већима. Господо, тражимо да у једној фабрици избором оних који учествују у раду, и чиновника и раденика у том предузећу, да једним избором изберу себи управу, свој контролни и управни одбор .који te водити рачуна о свима потребама администрације и одговарати за машинерију, као и водити цео посао. Господо, совјетизам привредни значи у ембриону то (В.Јанковић: Привредни нихилизам) Ја верујем да за вас то значи. Ми се разумемо кад овако општимо. Тражимо да раднички синдикати, да фабрички комитети, да економске секције привредног совјета у друштву са органима власти раденика и сељака, (д-р Лаза МарKOBHt: To читате како је у Русији) да ти одбори и такве институције завладају администрацијом и организацијом производње. Свака фабрика, свака Beta радионица, све фабрике и све радионице у јед-

ном месту, у једном округу, у једној области, у једној покрајини треба да организују совјете привредне. Ти привредни совјети треба да се развију и по струкама и да се централизују у своје струке: кожари за себе, за целу земљу, кројачи за себе за целу земљу, индустријска и друга металургиска предузећа за себе за целу земљу, а њима да се придода контрола сељачке и раденичке власти и да се поврх свега тога образује један врховни совјет за економију. (д-р Лаза Марков.иФ: Ko ће да буде председник) Лако је за председника. Ја верујем да би се и ви тада понудили за председника, само би морали проКи кроз школу рада стручнога рада, Господо, ако вам изгледа ово фантазија, ако вас ово нагони на смејање, онда допустите да се и ја насмејем (Чује се: Па ви се веК смејете) Да, смејем се, али се смејем горким смехом. Господо, допустите да Вам сад покажем ради чега су потребни совјети у фабрикама. Бродоградилишта у Краљевици на Приморју, једно предузеће које представља најмодернију технику, једно предуsetse, у коме је било запослено на хиљаде радника, то је предузеКе упропашћено данас; и то је т. зв. социјализовано предузеКе. Та господа социјал-демократе не треба да забораве кад буду развијали своје теорије, у својим принципима социјализације. Бродоградилиште у Краљевици на Приморју има таквих динамо-машина, које су плаћене у току овога рата, а и пре рата, по 800.000 франака у злату. Данас, господо, на те динамо-машине, које имају једну претерану техничку осетљивост према утицајима споља, на те динамо-машине данас пада киша, а кад престане киша, још два дана цури вода с крова. Знате ли да је тамошња покрајинска влада у споразуму са г. Министром Трифковићем или другима, који су били на месту министра Правде, јер су то тако зв. секвестрирана предузећа поданика страних држава или. непријатељских држава да су они дакле удесили такву контролу административну тим предузећима, да су послали тамо своје комесаре, има их 4—5. Ти комесари кукају код покрајинске и централне владе како немају ничега, па ни сировина за продукцију. Тако се та господа изговарају код централне владе. Ја сам гледао акта о томе и интервенисао неколико пута код министарства са радничким делегатима. Тако кажу господа: Морамо путем рекомпензација доКи до сировина у Немачкој: до челика, бакра, гвожфа и томе слично. И тако добијају дозволу и авизу да могу извести по 50 вагона најнужнијих животних намирница преко Беча, у Немачку. Они извезу тих 50 вагона и оданде понесу 10 Barona челика, na их подају у Већу, а не доносе овамо ништа. Ово знају радници, мада су забрањене радничке новине, и нема те „oбзнане“ и тога Бога који ће одвратити раднике од опозиције оваквом режиму. Шта се ради са неких 150 секвестираних млинова у Југославији? Млинови, који су стајали под неком врстом контроле имају читаве већ читаве афере. Ти млинови пропадају. Шта се ради са свиларама у Доњем Банату? Господо, требало би да умемо сваки себи да одговори на то питање, Чуда се чине тамо. Радници цркавају. To je та социјализација предузећа. (Кристан: Немојте реКи социјализација). Па, да, тако се каже и за Доберлин. То су термини који се шверцују као и класна помирљивост буржоазије, а мефутим од те класне помирљивости буржоазије пуцају радничка лефа. У свему, господо, не ваља организација. Често се обуставља рад, уместо да се искористи време. Радницима се дају тако мале наднице, да је