Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

81

чудо како могу да егсистирају на To.vđ а ( преко новина се објављује како је отишаТГтапгтај инспектор и решио питање да се радницим43и4ве£& ( надница за 10—15%, док међутим радничке жене тамо цркавају. Ми морамо да се ужасавамо пред таквим појавама, јер смо и ми део те класе. (Д-р Ж. Миладиновић: Не класе, него друштва људског!) Да, господине, кад људи ве би личили на курјаке. (Д-р Ж. Миладиновић-. Курјака има и међу вама и међу нама). Државни рудници у Босни треба да дају 3,760.000 круна на старе дугове годишње. Они треба да даду један чист вишак од 176,000.000 круна преко све режије и трошкова. У тим рудницима упослено је око 5000 до 6000 радника. Кад су рударски радници у Босни ступили у штрајк, после два месеца преговарања, многи је од њих био испребијан, сви су прогоњени, и има их и са оне стране гроба. Знате ли, господо, кад се подели ових 176,000.000 круна годишње чистог суфицита, који треба да се да државним благајнама од тих радника, знате ли колико то дође на 6000 радника. Око 26 динара треба да дЅ као чист вишак вредности преко свега другог сваки рударски радник свакога дана; а кад они устану и траже 5 динара повишице дневно, онда се они гоне и сматрају као велеиздајници. Капиталистичко друштво ствара на овај начин само себи непријатеље. Ми смо дужни то констатовати. Овај нацрт Устава у својим параграфима, у својим одредбама, у своме пројекту о слободи штампе и удруживања, предвиђа и даље злоупотребљавање власти против радничке класе, јер говори како се ова или она штампа може и укинути и уводи, поред осталих ограничења, још и оно, што никада у Србији није било, да и штампар одговара за напис. (Др. М. НинчДк: Мора бити одговорности за оно што се пише, јер за данас нема никакве!) Мора бити одговорности, али она треба да је законита. (Др. Лаза Марковић: По принципима кривичног права, ко је крив, тај треба и да одговара. Ви пишете, па се после заклоните за некога друга тамо који одговара.) Тамо стоји да одговарају заједно. У фабрици карбита и неких есенција које се израђују у Јајцу, постоји, исто тако као и у бродоградилишту у Ќраљевици, комесаријат. Међу тим комесарима има их који примају по коју хиљадицу годишње као хонорар за администрацију и рад, а никада и не долазе тамо. Тамо се чине грдне злоупотребе, и ја вам предлажем да се солидаришете самном у пленарној седници Уставотворне Скупштине, да образујемо анкетне комисије за те ствари и да свето прегледамо. То би се имало очекивати од Уставотворне Скупштине. Би’ће срамота ако се бар не покуша то учинити. (Др. Ж. Миладиновић: Шта тамо бива?) Води се политика личног награђивања на много начина. Ми смо толико писали у Радничким Новинама о тој жалосној историји, да је физички немогуће да свето овде препричавам. Ја тражим анкету. Господо, дрводељско велико предузејће у Ђурђеновцу, које је 1918. г., за време ослобођења, било напуштено од газда, пештанских капиталиста, бранили су радници тога предузећа и имало их је који су погинули од зеленог кадра. Та жалосна трагична несвест радника, да бране туђе предузеће зато што су поштовали рад уопште и творевине људеке, осветила се тим истим радницима одмах, још 1919. године, само годину дана после тога ослобођења. Ja сам видео да је била изведена жандармерија и војска, да мрцвари те штрајкаше на разне начине, да их прогони. Ја сам тамо отишао и затекао раднике Личане, добре Србе, добре ЈугослоСтенографске белешке

подигли ноге уз дрва у парку, јер нису мнбго да се крећу на ногама, јер су гладни, <аШн£у£)је затворен. Војници су примали по 20 круна дневне награде од тога предузећа, литар вина на момка, добру исхрану, да чувају предузеће, од кога? Од радника који су га пре годину дана сачували од зеленог кадра. Радници нису нападали на предузеће, него су тражили повишице од 20 круна на надвицу. Господо, ти људи не могу да разуму да друкчије организације привредне сем совјетске може бити. Они имају право да траже, када стварају све, да администратирају и предузеће. Господо, фабрика шећера код нас упропакЉује производе и продукцију шећера. Ja се позивам на орган партије г. Boje Маринковића. „Правда“ је писала, ево тих чланака, ја их нећу цитирати, нећу зато што би нас то далеко одвело. „Правда" је писала да све наше фабрике главним делом њихових акција и вредности и целокупну њихову администрацију држе пештански капиталисти, да они онемогућују кампању pene, да они онемогућују интензивније развијање продукције. Господо, у новинама опет грађанским, не комувистичким, читао сам 23. јануара ову кратку нотицу. Молим вас да саслушате : „Цена шећеру Једна угледна загребачка фирма добила je из Лондона понуду веће количине шећера по цени 5 динара франко Југославија. Иста фирма о овоме је обавестила Министарство Исхране" и одмах у истоме листу, а то је било готово у свима београдским листовима, стоји оваква: „Цена шећеру. Ma да су цене повећане и дижу се, ипак je управни одбор београдске фабрике шеРера. решио, да цена шећеру надаље остаје 12 динара од кг. с тим, да га потрошачка публика може на мање количине добити“. Господо, треба ли овде коментара? Ja не 'ћу да говорим. Господо, шта се ради са мајданом соли у Босни у Теслићу тамо у Тузли? Тамо се производи 30,000.000 кр. соли годишње, 100 кг. соли кошта 10 динара, или 30 милијона кг. соли годишње мора да кошта 3,000.000 динара, целокупна режија, сви трошкови, сва администраиија и све друго: Пошто ми плађамо со? 2 и 40 до 3 динара кило. Пошто плаћају со у детаљу удаљена села? Ко зна колико сиротих сељака и сељанака одрпају ћифтице у селу и опљачкају. Сада, господо, када би рачунали по 2 и 40 како је на Теразијама, то би износило 72 милијона динара, дакле, продаје се оно што се производи за 3 милијона динара за 72 милијона динара. Кад бирадници соларе у Тузли устали да штрајкују, били би оквалификовани као издајници и говорило би се да воде политичку пропаганду. Видите, господо, ову страшну дистанцију пљачкашку између 3 милиона и 72 милиона динара. То узимају посредници, и ваш рђави државни који се за две године не може да консолидује. То узимају многобројни шпекуланти, против којих устајемо и тражимо зато администрацију, фабрика, Да би се загосподарило производњом, мора се загосподарити онаа и поделом производње (Један глас : Постоји монопол на соли) Да. госпсдине, постоји монопол на соли, али постоје други артикли, на којима нема монопола na се ипак слично догађа. Ja узимам ово као фотографију, да видите. к-олик-а ј.е разлика између продајне цене и у производњи прерађевина и ,да ту тражимо одушке, вентил за дисање пролетаријата који не може да штрајкује ада његов штрајк не буде оквалификован као штрајк и побуна против државе. (Мих. Аврамовић Монопол узима половину). Ја верујем, али другу половину узимају они који не учествују у производњи и што раде и подржавају овај систем друштвени. Зашто треба да буду установљени совјети? Бродарски синдикат у 12