Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : I. Дебата у начелу о Нацрту Устава

Стенографске белешке

83

да ми живимо у добу где курјаци, а не људи владају. И ако радничка класа добије једнога дана вољу да се са курјацима курјачки обрачуна, онда сва одговорност има да падне на оне који су седели годинама на универзитетским клупама, да би послужили народу, а то нису учинили. Дајете нам јемства за осмочасовни радни дан, јер данас се благодарећи „oбзнани“ спрема јуриш на осмочасовни рад. Ко проводи отпор, иде шест месеци у затвор. На питању интерпелације о синдИкатима, ја 4пу показати још много страшније примере. Ja ћу на интерпелацији показати страшније примере, а сада само толико. Очекујемо толико увифавности од буржоаске интелигенције да осигура радника у беспослици. Господо, беспослица је страшна код нас. Ви то не видите. Сад ћемо изаћи на капију, да идемо на ручак, можда iieAio видети како се неки пијани лумп вози на фијакеру са свирачем, са прилепљеном банком на инструменту, na ћете можда ценити да радник добро живи и да нема беспослице, а ја вам тврдим, да је до објављивања „Обзнане“ у Београду било 60 опанчарских радника а сад их има 28. Од тих 28, 12 их је свега упослено. То је миниатурни случај. Где су остали? Разбегли се, протерала их полиција као беспосличаре. Свакога дана их апсе као беспосличаре. Ми данас треба да интервенишемо за петорицу радника. Даље, тражимо од вас буржоазије, да обезбедите радничкој класи стан. Како 1?е се обезбедити производња, кад радник нема крова над главом. У Београду ће и проститутка боље просперирати него вредни чланови привреде, јер, господо, у Београду нема станова за раднике, и ви ћете узалуд тражити такве станове. Босанској влади треба да учинимо поруку да не прогони десетине хиљада најквалификованијих радника Чеха и других народности, због чега је наша рударска индустрија доведена у питање. Код нас се прогоне радници чак и из покрајине у покрајину. (Један глас: Они се третирају као странцч.) Словенцима отпуштеним из Врдника није исплаћен зарађени отказ. Ми нефемо да будемо римски робови, и овај Одбор треба да чује нашу реч: ако у овом поносном добу треба да улфемо за слободу умрехемо. Нећемо да живимо без слободе. Тражимо од вас да дате могућности за организацију једног финансијског генералног фонда за издржавање беспослених радника. Тај фонд да буде на терет капиталиста и ратних богаташа. Нека њихова величанства ратни богаташи осете да не могу у очи ренолуције бити неприкосновени у својој пљачци. Да, господо, дајте могућности, ако хоћете. Упитајте, господо, наше пољопривреднике какве имају алате. Господа из земљорадничког клуба то знају, могу ми бити сведоци, да ми имамо преко 60 хиљада ралица у употреби у Југославији. (Михајло Аврамовић: To je стара статистика; ралица има у Југославији само у источном делу Србије.) Има их и у Босни и у Маћедонији. (Михајло АврамовиТ: 60 хиљада ралица, то је по старој статистици од 1897. године.) То се тиче само Србије, али је то потпуно измењено. Ја сам тражио за земљораднички музеј ралица и нисам их могао наћи. Ја знам, да их има у источној и западној Србији.) Ја знам да је ралица у употреби. Знам да се изграфују локомстиве и вагони у Ческој и Маџарској и да се и дан данас дају наруџбине. Знам да се обуставља индустрија, што нема вагона за пренос угља. У Варешу, јуна месеца о. г., фабрика гвожђа, највеРа и једина фабрика ове врсте, обустављена је била зато bito није имало

вагона да се пренесе 5000 вагона угља колико је било у босанским рудницима тога момента. Господо, ми очекујемо од вас да браните државу у будуће на други начин, а не на овај, од пљачкаша и повлапгћених лопова. Опет једаи графански лист говори о Самуелу, Полаву, Хинку Мајеру. (Један глас: Све Југословени!) Али су ваши лојални грађани. Ja нисам Југословен који сам рофен у Шумадији, ја сам некакав крволочни комуниста, а они добри Југословени. Тај лист износи да су Самуел Пола и Хинко Мајер пријавили толико порезе, да плађају само две три хљаде динара, а одмах тих дана купили су чекове на 12 милиона динара и на 14 милиона круна. (Један глас: њих нико не брани.) Они су добри грађани, зато их нико ненапада. Јаи моја браћа, моји.дгугови, немамо силе државне власти да с њима обрачунамо. Ми од Уставотворне Скупштине очекујемо да има бар толико увиђавности да уђе у ове социјално -политичке и привредно-социјалне проблеме, Не уђе ли у те проблеме Уставотворна Скупштина, не нађе ли форму у Уставу за њихово решење, онда долази оно што је историски нужно, долази борба, разуме се борба како је ми схватамо и како је ми водимо, али потенцирана борба која he имати свој финале. Тај финале не може бити против нас, него против неправедног капиталистичког система. Поатредседник д-р Томислав Томљеновић: Господо, молим вас пре завршетка седнице да вам саопштим да су писма г. Стојана Протића и г. Слободана Јовановића и одговор г. д-р Лазе Марковића рафена раније и да се односе на први нацрт Устава који je д-р Лаза Марковић израдио под владом г. д-р Миленка Весшгћа. Ово је саопштење потребно учинити, да се не би 'извело, да се та писма односе на садашњи нацрт Устава. д-р Матко Лагиња: Да ли се зна датум, кад је бивши Министар Припреме писао г. Слободану Јовановићу. Пошаредседник д~р Томислав Томљеновић: To je штампарска погрешка, а по прилици кад је то било ја не знам. Д-р Boja Маринковић: У новембру месецу. Д-р Лаза Марковигћ: Ово писмо је писано 15 новембра. Д-р Матко Лагиња: Хвала лепо! Пошпредседник д-р Томислав Томљеновггћ: Господо закључујем данашњу седницу, а заказујем другу за сутра у исто време са исгим дневним редом: Избор председника и наставак данашњег дневног реда. Едбин Кристан: Ја бих молио да после дневнога реда поједине групе предлоЈве своје предлоге о нацрту Устава. Ја држим да је нужно да све групе, које предлажу своје нацрте, добијају прилику да се поразговарају пре него што се гласа у начелу о нацрту Устава. Потиредседник д-р Томислав Томљеновић: Групе су имале времена, да те своје предлоге донесу. Имамо још на расположењу суботу, недељу и понедеоник. Дакле, групе имају право да до понедеоника то учине. Едбин Кристан: Дакле у понедељак је последњи дан кад се могу ти предлози поднети. А може ли се о њима и говорити. Д-р Лаза Марковић: И говорити. Д-р Томислав Томљеновић: Закључујем данашњу седницу. Седница је закључена 13 1 / + часова.