Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXVI. седница 3. марта 1921. године

5

Др. Сима Марковић: Ja бих молио г. министра за конституанту, да објаснн смисао овог посљедњег става »законом се може за изванредне случајеве пропосати нарочити поступак за извиђаља и суђење кривичнх дела«. Овде се каже јасно, да се ни у којем -случају не могу установити изванредни оудови и комисије, a судови и судске надлежности могу се установпти само законом. Мени изгледа овај трећи став излишан, јер нема смисла, (Минпстар за конституанту Марко Трифковић: А др. Живко Јовановић.. .)• Зашто не спомињете Воју Вељковића? Ja верујем. да се мом предлогу придружује и г. Boja Вељковић; a њему ваљда не ћете nopehn, да барем имаде толико правничке способности колико и Ви. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Министар за Конституаиту. Министар за Конституанту Марко Трифковић Наш данашњи кривични поступак има велике п дуге фокове и велику процедуру и због тога (др. Сима Марковић: Треба га мењати), имамо случајева, да се кривци налазе у притвору много дуже времена, него што no закон. пропису треба да буде. У једном параграфу казненог поступка стоји, да се све кривиде морају извидетп заls дана. Господа посланиди знају, да је мален број случајбва, где се те кривице могу извидети за 15 дана. Баш из посланичких кругова а нарочито из кругова Југослав. Муслиманске Органнзације и Муслимана из Јужне Србије пале су жалбе, да се кривди држе прилично дуго у судским затворима. (др. Сима Марковић: И годину дана седе наши другови). Господин Сима Марковић мн' помаже, и вели, да и неки њихови другови леже прилично дуго у притвору. (Др. Сима Марковић: Проти закону). По закону. Ја сам био министар. правде и нисам никада добио вмќакве жалбе од стране комунистичке странке, да њихови другови против закона леже у притвору. Лрема тому имам ттраво a држнм, да ће мп потврдити и сам госп. Сима Марковић кад тврдим, да верујем, да они не леже ггротив закона у затвору. Дакле зато, то се зна, да је таква ситуација, а жели се, да се у извесним случајевима барем убр-, за процедура, хоће се да закон за нарочите случајеве донесе кроз Народну Скушптину један закон, Koju he тгредвидети један бржи поступак. (Др. Сима Марковић: Зашто не цео закон променити?) Не мисли се, да се меља цео закон, јер што је дужи поступак, веће су гаранције за грађане. Taj краћи поступак ие предвиђа. комисије нити вавдедно стање, него je то један закон, поступак, који ће се изнета пред Скушптину, о ком ће се дискутовати у скуп-IПТИПТI и ако се нађе да има потребе за такав закон. донест he га, a ако нађу, да нема онда he га одбацити. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч господин Муфтија Мехмед Алија Махмутовић. Муфтија Мехмед Алија Махмутовић: Ми у Санджаку и Мацедонији немамо потребних шеријатских судова, који he расправљати брачне crfbpoве међу Муслиманима, венчање и развенчање, за тим наслеђе, спорове за уздржавање, старатељство, туторство, пупиларне послове међу Муслиманлма. За такове ствари постоје у Босни шеријатски судови онако, како у Србији православни духовни судови, а такови су судови потребни и нама Муслиманима, који he ове ствари расправљати и уређивати. Услед тога имам част предложити члану 70. овај

додатак (чита): »0 породичним. женидбеним и наследним пословима Муслимана суде државни шеријатски духовни судови према прописима Ханефиског Месхеба. »Они he самостално водити муслиманске сиротињске (пупиларне) послове и руководити матичним кљигама о породу и смрти Муслимана те склапању и разрешаваљу њихових бракова. Књиге и исправе имаће значај јавних исправа«. Ово предлажем и молим господу посланиле. да ово усвоје и додаду члану 70. као додатак. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч i. Ђоновић. Јован Ђоновик Господо, у овом одељку о судској власти мислим да је учиљен назадак од Устава од 1903. године. Тамо има једна одредба, која чини ми се, није безначајна и требало би је уиети и овде. Каже се овако: Никаква државна власт ни законодавна ни управна не м®же вршити судсќе иослове. нити опет судови могу вршити законодавне и управне власти«. Ја мислим да сви ви осећате, колико је важности у овакој једној одредби и да би је требалб задржати. да би је требало пренети у овај Устав. Треба да, се зна, да судску в-ласт у земљи не може да врши нико сем судова државних. Затим, господо, последњи став овога одељка о суцскбј власти, да се »законом може за изванредне случајеве прописати нарочити поступак за извиђање и суђење кривичних дела« мени се чини. да то није оно, што је покушао да објасни г. Министар, да никаква одредба не извире само из слабости садашњег вривичног поступка, него да се овде крије n нешто друго, ос-им убрзавања изрицаља правде и убрзавања судске процедуре уопште. Ако би остало овако, мени се чини, да би се онда могли стварати политички процеси и нарочити поступак, који врло често не би били у .сагласности са лривичним поступком. На тај начин одредба о забрани изванредних судова или комисија за суђеље била би потпуно уништена. Мени се чини, да ми не бисмо требали да се враћамо ни у ќолико унатраг, кад су могли да се стварају изванредни судови и комисије. Мени се чини. да би требало у интересу умирења и јавнога мњења и нас овде и иленума Скушптинског, да се овај став Взбаци. Ја налазим, да би требало, пре него се буде говорило о судској власти, учинити једну изјаву или управо унети једну одредбу у члан 70. а то је да је правосудје и изрицање правде бесплатно. Ви знате господо, да сирома и богати по досадашљем судском поступку не могу да имаду једнаку правду. Онај, који има новаца, може да се парничи и да води парницу, док онај, који нема, сигуран је са 90 тго сто, да he парницу изтубтгти. Стога ја бих био за то, да се у чл. 70. каже: да је изрицаље правде бесплатно односно да судови суде бесплатно. Мени се чинв. да онако исто, као што војска брани границе државне. да исто тако и правосуђе осигурава унутратн>и поредак и стабилитет државе. Стога учинимо га бесплатним. Затб. судови теба за све грађане да су једнаки, да би дошли до правде и они грађани, који немају материјалннх срестава, да могу ло садашњем начину вођења парнице доћи до права. Ја мислим, да и ову институцију треба демотгратизовати тако, да и сиромашни могу доћп до правде на један бесплатан и лак начин.