Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

4

Стенографске белешке

би се за ово гласање народа морали основати посебни велики биро-и, тако да би капиталисти могли израбљивати ову ствар против народне воље. Међутим странке су код нас тако организоване, да би оне могле саме ову ствар да проведу и да не би било нлкакве опасности израбљивања са стране капиталиста. Видите, господо, у Швајцарској ми имамо референдум, премда ми велимо, да је то један новум у Југославији, али да то није нова ствар, сведочи већ и ово, да у г. 1550. а данас је 1921. имате у Граубиндену референдум. Према швајцарском Уставу тражи се за законе швајцарских савезних држава 30.000 лввајцарских грађана, који имају лраво гласа а да добију право реферелдума у року од 90 дала, откада је тај закон примљен у Народном Представништву, Код законодавства у појединим кантонима овај је референдум код државних закона швајварскнх факултатнван, а има по неких кантона, где је референдум облигаторан. Тако ла пр. у Цирнху у кантонима Аргау-у, Верну, Базеланду, Базел-Штату, Генфу, Луцерну итд. Исто тако у Швајцарској има народ право иницијативе. За право иницијативе лотребно је 50.000 потписа бирача. Господо, имаде јоште једна држава, која је за време рата показала над нама Хрватима, Србима и Словенцима, а особито над Србима своје гадне мамузе, а то је Пруска. Пруска у своме ловом Уставу пма народно гласање или референдум. Гласање народа према лруском Уставу се врши: 1) кад се хоxohe лромена Устава; 2) кад се хоће распустити земаљски аутономни леглслативни сабор: и 3) да се закључе закони, лли да се лромене, или да се униште. Што се тиче финанцијалних и порезних питања, ту нема нити народне ллицлјативе, нити референдума. Исто тако дмамо референдум у Аустрији. Народна иницијатива у аустријском Уставу овако гласи: »Ако 100.000 држављана, који имаду право гласа, ставе који закоски предлог, мора га савезна влада предложити Народ. Представништву. Народни захтев мора се ставити у облику законског иредлога«. Чланак 44. аустријског Устава гласи: »Овака промена читавог Устава, а делимична промена само онда, кад то тражи једна треБина Народног Представништва, или саветодавни савет тзв. Бундесрат, мора се лоДврћи глаеаљу читавога народа«. Али ви ћете мени ставити лриговор: а како то да референдума нема у Француској; какб то да га нема у Енглеској, јер то су земље на које се ми у лрвом реду угледамо. Зашто нема референдума у Енглескрј? У Енглеској је ббичај, да се за време избора истакну у главном она питања, о којима he се у томе засједању, у тој сесији раслрављати, тако да блрачи већ унапред знају, које he законске лредлоге поједине партије лоднети и они су с тим на чисту. У осталом у Енглеској у новије време почело се живо расправљати и о овоме питању. Зашто није референдум уведен у Француској? Референдум није уведен у Француској зато, јер се прво царство л друго царство балт позивало на народни плебисцит, на народни референдум, и оснивало на томе народном референдуму своју моћ л јакост. Зато је треИа република, бојећи се успоставе царства монархије за вазда уклнула овај референдум и право народне иницијативе.

Kao што сам у почетку казао, код нашега предлога, имамо право народне иницијативе као једну врсту референдума, онда имамо право референдума и онда кажемо још, да поглавица др•жаве има такођер право, да један закон у року од месец дана, одкако је он примљен у Народном Представништву, даде народу на референдум, дотично на гласаље. Ја сам, господо, укратко образложио овај преДлрг југославенског клуба, па молим Уставни Одбор, ако не би хтео да се сада о овој ствари расправља, нека Уставни Одбор и Влада узму ово на озбиљно размишљање и нека можда одложе расправу о овоме питању за касније, кад he се решавати о другим спорним лита.њима. Председник др. Момчило Нинчић: Пошто се нико влше не јавља за реч, стављам на гласање ове предлоге, које је изнео г. др. Шимрак. Она господа, која су зато, да се лриме ови лредлози, ове допуне, које је лредложио г. др. Шимрак, нека изволе седети, а која су господа лротив, нека изволе устати. (Већина устаје). Објављујем, да су лредлози и допуне г. дра. Шимрака већином гласова одбачене у одбору. Сад бисмо имали да лредјемо на нов одељак. Има реч г. Фехим Курбеговић. Фехим Курбеговић: Ja бих лредложио, да се овај оделак 7. о државним властима лрескочи за данас и да се пређе на даљњи одељак, који говори _о судској власти. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. министар за Конституанту. Министар за Конституанту Марко Трифковић: Ja бих лрихватио лредлог гослодина Курбеговића, да се лређе на расправу других одењака, a да пређемо лреко одељка 7 о улравној власти. ,(Др. Сима Марковић: А зашто?) Да се можемо боље споразумјети. Председник др. Момчило Нинчић: Ja мислим. да he се Уставни Одбор сложити g тиме, да дређемо сада на дискусију одељка 8. јер је овај одељак 7. такве природе, да he требати да се покулта да се постигне Пlто лЕири споразум, na зато ћемо га засада одложити. Тако сад прелазимо на одељак 8., којв говори о судској властл. Пошто секретара нема ,ја бих молио једнога од тг. члалова Уставног Одбора, да изволи вршити дужност секретара. Молвм зато г. Вујичића, да изволи вршити дужност секретара. Изволите чутл одељак 8., чл. 70. Заменик секретара Милорад Вујичић чита одељак 8. чл. 70. Одељак. VIII. Судска власт. Чл. 70. Оудови су независни. У изрлцању правде .они не стоје ни лод каквом влаптћу но суде по законима.. Судови су независнл. У изрицању правде они новити само законом. Алл ни у ком случају не могу се установити изванредни судови или ломисије за судјење. Законом се може за изванредне случајеве проллсати нарочпти лоступак за лзвиђање и суђење кривичних дела. Др. Сима Молим реч. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Сима Марковић.