Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXVI. седница 3. марта 1921. године

3

ди, то се и ја сад придружујем одлуци мојих другова и гласаћу за предлог г. Шуменковића. Председник др. Момчило Нинчић: Отављам овај став на гласање. Господа, која су за предлог г. Шуменковића, нека седе, а која су против, нека устану. ,Овај последни став у. предлогу г. Шуменковића гласио би: »Миннстри актвни и на расположењу, u професори универзитета могу се кондидоватииако буду изабрани задржавају свој положај«. Дакле, ко je за предлог г. Шуменковића, тај нека седи, а ко je против, нека устане. (Већина седи). Објављујем, да je већином гласова прмљена измена овог става no предлогу г. Шуменковића. (Михајло Аврамовић: Шта је са мојим предлогом, г. Председниче?) Пошто je лредлог г. Шуменковића лримљен, то ваш отпада. Има реч др. Јанко Шимрак. Др. Јанко Шимрак: После овог одељка, Југославенски Клуб предлаже, да се или као нов одељак метне или да се настави са неколико чланова одредба о одлукама и захтевима нарбда. Тај одељак глаеио би: »Обнародовање државног закона одлаже се за два месеца, ако то једна трећина народног Представништва захтева. Закони, које означе оба дома као врло хитне, могу се успркос овом захтеву обнародовати. 0 закоду, којега се обнародовање на предлог трећпне Народног Представништва одложило, одлучује народ гласањем, ако захтева то гласање 20 по сто држављана, који пмају бирачко право«. То је тако звани референдум или вето. Други предлог Југославенског Клуба иде за слободном инпцијативом л он гласи овако: »Ако 10 по сто држављана, који имају бирачко лраво, траже да се доноси какав закон, мора се увести о нацрту закона гласање народа. Тражењу се има приложити потпуно израђен законски нацрт. Влада нацрт најпре подастре Народ. Представништву са својим мишљекем. Гласаља народа нема, ако Народно Представништво прими непромијењеио лредложени законски нацрт«. И трећа ствар коју ми овде предлажемо, то је ово: »0 закону, којега је примило Народно Представништво, одлучује, пре него се облародује, народ гласањем, ако захтева то гласање поглавар државе у току једног месеца након закључка народног Представништва. Код гласања мора бити вазда надполовична већцна«. Дозволите ми, господо, да укратко овај предлог образложим после онога, што су овде казали гг. Ђоновић, Дивац и Јоваловић. Показало če, да изборнлци нису толико свесни, да би лознавали програм сваке поједине партије у суштини. Они већином гласају за партију не ради тога, што би они одобравали њен програм, у. свима појединостима, него зато што одобравају тај програм у начелу. Да будем практичан, морам се обазретд на ову нашу недавну изборну борбу за Уставотворну Скушптину. Ja ту не ћу никога да нападам, или да чиним некоме какве примедбе, него hy констатовати факта. Било их је на пр., који су у изборној борби својим бирачима, зато што су видели, да су релубликански раслоложени, говорили да су они сами републиканци и да he о томе дати свој глас у Народном Представништву. Међутим они су били ii остали монархисти. Било их је, који су за

време избора говорили о законодавној, легислативној аутономији, а кад су дошли у Народно Представништво, поставили су се на сасвим друго политичко станогиште. Било их је, који су се за време изборне борбе, ма да су у своме кругу слободни мислиоци, поздрављали у Хрватској са »хваљен Исус ii Марија« а овде у Србији може бити са »Помоз Бог« и наглашавали како нису противу вере, и како воле цркву, па кад су овде дошли, они су прилично променили своје уверете и онда ни вери ни већиш-i нити род нити помози Бог. Било их је, који су агитовали за велику Србију и за велику Хрватску n градили разне Бабилонске ќуле. Председник др. Момчило Нинчић: Молим вас, г. послаличе, држите се предмета. Др, Јаннко Шимрак: Ja хоћу само да изнесем доказ, како је потребан народнп референдум односно народиа иницијатива у законодавству. У току законодавнога рада у Народном Представништву могу. поједине странке изнети нека нова гледипгга, нове законе и законске предлоге, који можда нису предвиђени у њиховом програму. Народно Представништво врши само суверену вољу народа. Тај je лринцип вел поставио филозрф Русо. Чланови истога су народни представници, ла је онда Русо рекао, да је вољу једнога другог човека тешко дредстављати, а тешко је представљати зато, што је та воља слободна.. Дакле онај, који би у сваком случају хтео, да лредставља вољу другога, морао би да ради као какав механизам, инструменат л према томе се мора одрећи своје слободне воље, па се зато каже, да народ мора имати непосреднога учешha у легислативи или законодавству. Ово непосредно учешће у законодавству имамо у староме Риму n Атини. Данас то непосредно учешће у законодавству није могуће ради множине оних, ко]и би суделовали и ради величине данашње државе. Учешће народно у 'законодавству може се провести на два начина. Један je референдум а други је народна ипицијатива. Правници кажу, да референдум може бити облигаторан и факултативан. А у Сједиљеним државама Северне Америке, у неким државама и у новије време у Енглеској појавило се мишљење за тако званим саветодавним референдумом, т. ј. да прије него Народно Представништво донесе какав закон, пита савет народних бирача, да ли би било у овим приликама потребно u згодно, да се донесе овакав и овакав закон. Ове две-форме учешћа народа у законодавству, као што лепо рече г. Ђоновић, одгајају лолитичку и социјалну свест народа.. Оне су уједно и контрола Парламента и контрола Владе. То је особито потребно у данашњем моменту. где се може догодити толико пута, да заиста мањина влада, и да хоће да проводи своју вољу, као што ево овде видимо. Најглавнији приговори противу референдума са стране правника стављају се у главном ови: прво да би на тај начин Народно Представништво изгубило од свога ауторитета н изгубило од своје јакости, а други веле, да бирачи немају способности да учествују у законодавству. Једва једвице их нагоне да дођу на биралиште a камоли да би они још моралп израђивати посебне законе. Морамо признати, да су овп приѓовори приллчно јаки и вредили би само онда, ако би се казало, да у свима законским предлозима морамо тражити народну иницијативу или народни референдум. Али ми то не ћемо, него кажемо у најважнијим стварима. ЈТма п овај приговор ,да