Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXXVIII. седлица 23. марта 1921. године

165

штинским самоуправнлм јединицама одмерава дужлном полицијског бајонета и куидака. Господо, олштпне данас немогу да врше своје задатке нл у колико, јер немају стварну самдуправу. Ми тражимо, да уђе у Устав нужно јемство, које he самоуправе у том логледу учинити потпуно апсолутним недвомлсленим. Данас ниједна. општинска управа неможе се лохвалити надзором власти к-од одобравања буџета ошптинских. У том погледу се врше скандалззна насиља и злоулотребе. Има општина, које по 4 Mecena чекају да пм се одобрл буџет за прошлу минулу годину. То јест да се одобре расходи, издаци, ксји су Beli учињени и неможе да се дође до те мллости, да Минлстар финансија и Млнистар полиције сдобре те ствари. Ми тражимо, да надзор над самоулравллм једпницама врше они, којл су п позвани, a то he рећи сни, који бирају органе у тим самоуправним јединицама. A то ће се лостићи на тај начии, ако дамо потпуно ошпте право гласа за оба пола. Овако о томе можемо само прпчатл. да пма самоуправе и оставитл законодавлу, да те ствари решава, кад у Уставу нема довољно јамства, да he се те стварп решити како ваља, да he се принцип самоуправе огарантовати апсолутно и интегрално. Још мање можемо вероватп да he за Уставотворном Окупштином доћи законодавна скупштила, која he битл ллбералнлја и вшле демократска. У сваком случају што пропустлмо овде у Уставу да учинимо, ми не верујемо, да ћемо постићи на другоме мезту, и зато тражимо, да уставотворцл буду на висини Mora позива. G овлм малим изменама, које се предлажу, ова ствар треба да се претресе још једанпут и онда изнесе поново пред уставни Одбор. Ја бих са овлм свршио говор. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч др. Миладиновић. Др. Жарко Миладиновић: По мом схватаљу самоуправа је управа, која се тиче помесних, локалних интереса. Ја сам о самоуправи до сада размишљао и доста писао и држим, да се самоуправа од државне улраве разликује принцилима и сматрао сам да самоуправа пма свој принцип а државна управа има свој принцип. Ту је код самоулраве главно старање и брига о помесним локалним интересима, док државна брлга има да води рачуна ђ читавој држави, о стварима, које се тичу свих грађана и држављана, дакле у општим стварима. По мом схватању чланом 63. даје се самоуправама велики кт>уг рада. Ако би се хтело и преко тоха, онда ми изгледа. да бисмо ми отишли даље. него што би требало. Шта више, ја држнм, да самоуправна тела не he моћи ни близу’тако лако да посвршавају све оне послове, које им члан 63. даје, јер кад добро погледате свих 12. тачака, о којима говори члан 63., онда видите, да је ту реч о привреди, о народном здрављу, о безбедности, о социјалној бризи, саобраћају, па чако извесној сарадњи у иросвети па и о сарађивању на стараау и обезбеђељу области као и о завођењу установа за узајамно ломагање и штедњу. А пре свега се даје самоулравним телима право буџетираља, то јесте самоулравна скушптина може сама свој буџет да усталови. Кад добро ту тачку размотрите, морате да допустите, да је самоуправама дат доста велики круг и да се ту баш тежило да се самоуправним телима што више рада даде. Овде нема спомена о томе, да би самоуправна тела, самоуправне области могле чинити

зајмове. Ja држим, да je то погрешно, кад се узме на ум, да самоулравне области лмају права буџетираља, имају право да доносе установе о при-Цду и расходу, чиме је и доказано да имају право да доносе одлуке о зајмовима.. ТТриговарало се и томе, да се xohe да.дода самоулравним телима уз г, стале дужности и права још и дужност и право да сдржавају установе за узајамно ломагање и осигурање. Један је од г. говорника нарочито противан осигурању области. Ја не знам, зашто области не би се могле постарати за овакво осигурање. Друго су она осигурања радника и осигурања, о којима има да води. бригу држава. To су друга осигурања а овде се под тачком 12. на та осигурања не мисли. (Павле Анђелић: Нико вас не слуша). Шта хоћете тиме да кажете, г. Анђелићу? Ja питам, ако не слуша, зашто не слуша? Председник др. Момчило Нинчић: Молим вас господпне послаличе, да не прекидате говорнпка. Др. Жарко Миладиновић: Господо, кад ко говори, ja слушам, а ако ко не слуша, кад ја говорим, ја му зато не могу ништа, a ако г. Аиђелић кма каку примедбу нека бар каже. Кад се уважи последњи став, да се законом могу дати ii другл послови обласним управама, онда држим, да je сувнше вођено рачула о правима и дужностима самоуправа. Речено је, да би се могло притоворити нешто ставу 3., где се говори о томе, да се обласним управама поверавају ови лослбви. Због тога тај став треба мало да се преил гчи, па да се друкче каже и то овако: »У круг рада самоуправних обласних управа сладају ови послови,« То је само да би се избегло лрлмедбе. Ја држим, да би се оваква измела могла примити, јер смо ми сви пријатељи самоуправе, а ја немам нлшта прзтиву тога, да се извесни ставови јасније стилизују, во што онл јесу. Што се тиче предлога г. Аврамовића, ja држлм, да је он умесан, јер он врлб много доприноси јасноћи установе о подупираљу самоуправе од črpane државе. Што се тиче тражења г. Павла Павловика, да се овде установи п начлн избора, ја држим, да је то мало преурањено, јер о томе може бити речи код чл. 64., где се говори о гласаљу и изборлма обласних. скупштина. Кад дође реч о изборима, онда ћу и ја да говорим и да се обазрем на навод г. Павловика. Исто тако и што се тиче питања надзора над самоуправним телима, о којима је говорио г. ЈЈавловггћ. ja hy л о томе говорити, после кад то дође на ред.. Зато се сад и не осврћем на наводе г. Павловлћа, а ово сам рекао сада зато, да г. Павловић ие би то рђаво протумачио. Ја држим, да би се члан 63. могао примити са исправком, коју је предллжио г. Аврамовић, z коју сам ја предложио. Председник др. Момчило Нинчић: Госцадо, дискусија je закључена. Ja ћу ставити на гласање члан како је предложен по редакцији. (М. Аврамовић: Али са мојим додатком? Жарко Миладиловић: И са мојом изменом?) 0 томе ћемо гласати доц.злје, после овога решења о предложеној редакцији. (Чује се: To лримамо. Љуба Давидовић: Можемо примитл. Михајло Аврамовић: Па што не примлте предлог мањине? Лаза Марковић: Ми лримамо тај лредлог зато, што je паметан, а не зато што сте ви мањина. Михајло Аврамовић: Господа су изјавила, да примају ове измене и онда се оне могу примити),