Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

166

Стенографске белешке

Молим г. Деметровића да изволи прочитати предложеву редакцију, a ja hy додатак г. Аврамовиha и г. Миладиновића ставити на гласање после тога. Сада ћемо да гласамо о чл. 63. како је слИразумно редакција предложена. Изволите чути како она гласи. ГГотпредседник Јурајј Деметровић (чита): »Члан 63. За посЛове посебног месног, општинског, среског и обласног значаја, установљава 'се посебна Mečna, општипска, среска и обтасна самоуправа уређена на начелу изборном. . 0 самоуправи градова донеће се нарочпти закон. 0 самоуиравним пословима старају се по-зебни самоуправни органи, према одредбама закопа. Самоуправним обласним управама повераваЈУ се ови послови: 1. Обласне финансије: а) утврфивање обласног буџета, б) располагање обласним дажбишма, које се на 'основу закона дају. областима за покриКе обласних расхода; 2. Обласни јавни радови као и грађевни прописи; 3. Старање о унапређењу обласиих привредних- пнтереса: ратарства, сточарства, виноградарства воћарства, шумарства, речног и језерског рибарства, лова као и о техничким пољопривредним .иобољшањима«. Остало је остало непромењено као што је паштампано. Председник дв. Момчило Стављзм на гласање члан 63. Ко је за то, да се он прими, нека изволи седети, а ко је против, нека устане. (Векина седи). Објављујем, да je већином гласова примљен овај члан, како је споразумно донесен. Сад hy ставити на глаоање други део преглога г. Аврамовића, који гласи: »Ако поједине побројане послове не би област могла извести својим средствима, држава he на захтев обласне скупштине, а по одлуци Народне Скупштине, дати потоебна средства или he извршеље тих послова сама предузети«. Ја стављам на гласаље овај предлог. Господа, која су за то, да се овај предлог прими, нека изволе седети,, a која су против, нека устану. (Behima седи). Објављујем да je овај предлог г. Аврамовића примљен. Сала имамо измену редакције, коју је шзедложио г. Жарко Миладиновић, да се место речи »самоуправним обласним управама поверавају се ови пословп« ставе речи: »у круг рада самоутгравних с.бласних управа спадају ови послови«. Г. Миладиповић je ово предложио ради приговора, што би се могли можда ти послови доцније одузети. Стављам на гласање ову измену. Господа, ксја су за то, да се ова измена у редакцији прими, пека изволе седети, а која су против, нека устану. (Већина седи). Објављујем, да је ова измена у редакцији већином гласова примљена. Изволите чути члан 64. Секретар Милан Бошковић чита: »Члан 64. Органи обласне управе су обласна скуп лтина и обласни одбор. Обласна се скупштина бира општим, једнаким и непосреднпм гласањем,

Обласна скупштина бира пз своје средине обласип одбор, који je извршни opran обласне утграве. Ближе одредбе о уређењу и надлежности самоуправних тела (општина и области), уредпће се нарочитим законом.« Председппк др. Момчило Нинчић: Има реч г. Жерјав. Др. Грегор Жерјав: Ја предлажем, да се овај члан редигује овако: »Члан 64. Органи обласне уттраве су обласна, скутптииа и обласни одбор. Састав и изборни ред за обласну скуплпину установиће се законом. Обласна скупштппа бира председника, који председава седницама областте скупштипе и обласни одбор. Законом he се уредити обласни уреди по начелу да за истн делокруг не могу бити паралзлни државни и самоуправни уреди. Ближе одредбе о уређењу и падлежности самоуправних тела (оппгтина, срезова, области) уредиће се законом«. Овде су пале примедбе, да се не жели чреклудирати идеји, коју je овде изнео г. АврамовиБ: да се у изборни ред унесе и мисао професионалног заступства. Даље, овде је ново: да се за исти делзкруг не могу одређивати паралелни самоуправни и државни уреди. Делокруг самоуправних и државпих органа у многнм стварима је потпуно исти. Држава води бригу о здрављу, саобраћајним средствима, а ту исту бригу, према члану 63. водиће и облазти. Сад ако имамо паралелне органе, онда he то проузрочити много трошкова, a једни he бапати на другога компетенцију, те ћемо тако непрестачо имати да расправљамо спорове о компетенцији. Ради тога препушта се законима, да нађу пачина како he за исти делокруг бити заједнички уреди. Између државе и самоуправних органа стварно је разлика прп овоме послу само у томе, да у једном случају oprane плаћа држава, а у другом их плаћају самоуиравпа тела, алп органи, који овај посао спровађају, варавно једанпут под надзором државног велнког жупана, а други пут под надзором обласног стареЉгне, могу биттт јелни исти, дакле инжињерп и текапи могу бити исти. јер he бити и малих области. и зато их треба поштедити великих трошкова. Ја бих молио, да се прими предлог, no овој Mojoj стилизацији. Председшгк др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Анте Дулибић. Др. Анте Дулибић: Кад се овде каже, да че могу постојати паралелпо самоуправни и државни сргани. онда се тиме руши ioni и оно мало;самоуправе што је овде признато. Ја не знам шта овај предлог треба да значи: че допустити опћтши. да пма свога лечника. СДр. Жерјав: Ово се односи само иа области). Па и за области, зашто и оие не могу i-гмати свога лечника поред државнога лечника? Још је маље разумљиво, шта се овом самоуправом кани постићи. Ja морам. господо, да замерим, да у своме предлогу нема нп помена о отпптинама, о надлежттости. која ће ое љима дати. Ми у члану 63., који je већ прошао., имамо говора о појединим грапама управе, које ће се поверитп обласним управама, а што се тиче опт-тх грана управе, које ће се повепчттг о томе нема ни. слова у овоме поојекту. Ја мислим, да ово питање треба уредити. Као што