Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXXVIII. седнлца 23. марта 1921. годиле

167

се зна, код нас су- општине биле први представлик грађанских слобода п стога држим, да и у Уогаву треба назначити, какву he надлежност оне кматл. То је толико IГСТO потребно као и што је потребло назначлти, који се послови роверавају областима. Не могу да се сложим ни са предлогом што се тиче избора скупштлне, да се све одредбе пропусте једном закону, јердајепотребно, дасе овде у Уставу назначи главно начело no коме he скупштиле битп пзабране. Господо, у овоме дацрту овде искључено је тајно право гласања. Искључено je такођер и лачело сразмерног гласања. Ми са наше стране предлажемо, да се сва ова начела уврсте овде л да вреде за обласле изборе и за олштинске лзборе. Сем иак општег избора, треба апсолутно, да у овим обласним скупштплама буду заступљени професионаллл лнтереси онога краја. Без овога самоуправна тела или заступништва не he моћи да функционишу како ми од њпх очекујемо, и као што треба да раде. Стога бих предложио, да ова одредба што се тиче избора гласи овако;. »Обласна скушптлна састојл се од чланова бираних на општег, једнаког, пропорционалног п непосредног гласања по начелу сразмерног лредставлиштва, а од чланова, којп заступају посебне професлоналне интересе у ооласти. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Јанко Шимрак. Др. Јанко Шимрак: Ја бих понајпре казао о предлогу господина дра. Жерјава. Друти став тога предлога гласи: »Оастав и лзборнл ред за обласне скупштине установлће се законом«. То је много слабије него овај други став вашега приједлога. У томе ставу се бар нелтто лаже: »Обласне скупштине бпрају се општим, једнаким, непосредним тласаљем«. Дакле овде je казато више. Казати, да he се та ствар уредити законом, сматрам за мање пегс што се у овоме члану каже. Кад смо ми, гозподо, Beh доста и ситнпх ствари уннјели у Устав, воје ун> не спадају, зашто не би бар најглавнија начела демократска унијели у њега.. Демократско начело и темељ сваке самоуправе јесте опће, непосредно, тајно, лролордијонално право гласа. Зашто не би ми тај лринцип бистро п јасно улијели у Устав? Ми знамо, господо, да код нас- тамо преко. пре него што смо имали лешто побољшан закон о опћинама, какве су се ствари догађале баш ради тога што, нисмо имали доброг изборног закона. Опћинске управе су биле нагуране.људима, који су знали, са нешто впке да уђу v љу, и онда су је крали. Дакле, нека се каже v Уставу, какав избории ред ми хо-ћемо за onhnне. То је врло важна ствар. Нека према томе у други став уђу и речи: »тајно и пропордијона.лно«. Ми смо, кад се радио изборни закол. тражили, да и жене имају право гласа. Ово наше тражеље опетујемо овде. И ако сте већ мис.ллли, да жена не може' водити велику политику л да не може доћи у Парламенат, премда је дошла у свима напреднијим државама, ако мис.ллте, да не може судјеловати код централног законодавства, залтто не би могла судјеловати код самоуправе, зашто не би могла судјеловати код рада у ошптини, код рада onher у једиом срезу или области. Дакле, мислим да би се овде апсолутно морало поштивати и тај друти принцип демократије: да се женама даде право гласа, да буду све лзјздчачене, да се не локазује на сваком кораку, као да је жела нешто ниже од човјека. Према томе ја бих се

противио првој реченици у друѓом ставу приједлога г. дра. Жерјава. Трећи став приједлога г. дра. Жерјава гласи: »Законом he се уредити обласни уреди по начслу, да за исти делокруг могу бити паралелни држчтзни и самоуправпи уреди.« Ви видите господо, до каквих компликација долази, што се тиче ваше самоуправе. Особито he- настати компликације, што се тиче љених oprana. Аустрија се непрестано тиме ллела ii млела, и нико готово никада није могао знати, који су то државни а који су самоуправни органи, колика је њихова компетенција итд., и било je лепрестано препирке око тога. To исто ћете ви унијети у своје самоуправе. To he настати због Tora, што ви не стојите на принципу самоуправе. Ово није самоулрава. Права самоуправа, нагласио сам има два начела. Прво: да свињени органису постављени, изабрани од дотичног самоуправног тела. Они нису никаквл државни чиновници, и држава их не плаћа. У Енглеској су некада врпгили почасиу службу, иису уопће били плаћели. Друга је ствар да самоуправа врши државне послове; цакле, оно што би у једном територију имала да врши држава, то врши дотични народ. Не врши грану државног законодавства, не врши исто тако ни судство, лего само управне и финанцијалне ствари, али то потлуно врши. Ви сте помијешали појам и идеју самоулраве са појмом управе. Ово није самоуправа, пего управа. Вп сте помијешали ова два појма, л снда је само по себи разумљиво да долази до оваквих комлликација, na he у свакој области -имати државпих органа и органа самоуправних, и долазике у унутарњем жлвоту до великих конфузија. Кад ми посматрамо, како се у Енглеској развијала самоуправа, у земљи, која је најдемократскија и најслободнија, која је мати самоуправе за континент, видићемо, да се енглеска самоуправа развијала паралелно са народним представлиштвом почев од краљевлх шерифа, оних тзв. примирних судија, примирних судаца; па све до доба Стуарта, који су хтели да сруше самоуправу. Ту је парламенат побиједио. Од то доба самоуправе су се могле обраћати на парламенат тако. да данас у главном парлам-енат врши контролу над самоуправама. Дакле ие врши контролу у главном нити влада, него парламенат врши контролу над самоуправама, да ли оне врше оно, што заповиједа закон, или не врлге. Оне не стоје под заповијешћу никаквог министарства. него стоје под контролом парламента. Данашња енглеска самоуправа је савршено развијена, а ово што ми имамо лред собом, нлје, човек би рекао, нити мексиканска, нити португалска, а' камо ли енглесжа самоулрава. Ово је просто копирање ромалског система, и француског и најгорега што га лма на целоме свијету, а то је систем италијански. Француска је. за вријеме револуције увела самоуправе. Доцније су, 1800. године, укинуте самоуправе, за вријеме Наполеона,. а данас ипак Француска се све више и више утледа у енглески узор самоуправе. Кад би се прихватио прави појам самоулраве, да све чиновнике бира скупштина дотичнога скруга и да она у свим својим пословима стоји лод контролом државе, a не под заповешћу власти, онда he ствар битл једноставна, онда he бити народ задовољан, онда he народ моћи учествоватл у управл, онда he се народ одгајатл политички, а овакове лолицајне, како сам их назвао, нетко је рекао, да је лреоштар израз, овакове полицајне самоулраве бирократске не he ништа донети, као ппо нису донеле