Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

170

Стенографске белешке

ди). Ј-Тисам био! Ја би се тшдио да постигнем нешто више повереља, него што су то учинила господа, која данас владају. Како се ту раније казала реч реакција, господа су се згражавала и све штогод предлажу изазива сумњу, да не ће ништа друго ван реакције. Ta®, господо,, ви ту предлажете једну установу, која говори б изборном праву и веома добро знадете, да he се то тумачити као бежање пред оним изборним правом, који народ тражи, ако не ћете да унееете оне атрибуте, који спадају да то изборно право буде збиља демократско. Вн кажете, да he закон уредитп и пропорц, тајно гласање, и друго. Госнодо, ако сте толико уверени, да то закон може уредити, и да he да уреди, онда зашто се толико бојите изрећи оно што треба да буде изречено. Јер оно ihto мора да се изрече треба казати, а не остављати сумњу, да се то не he извршити. Ја не разумем колико би то коштало, да се овде каже да изборно право мора бити' опште, тајно и пропорцијонално и за самоуправна тела и да мора вредити за све држављане. Господо,- ако већ немате те куражи, да дадете женама право гласа, ја држлм, да бисте лпак моглп начинитн један почетак. Ја знам како се неки демократски људи .изговарају, јер се боје, да he избори пматп реакционаран успех, ако буду жене биране. Господо, могло би се то догодитн. Ја вам то призна.јем. Ја признајем, да би се то могло десити, али ако будете чекали још 50 година, онда he. бити још rope. Ja волим, да једанпут избори прођу лоше, па' да се жене науче из свога искуства да су грешиле, него да овако цинцамо, па да се подвргноло погибељи и тек онда дођемо до тога да женама дамо право гласа. Ја држим. да би бар у ошптинама биле најљепше прилике зато, јер се ту збиља не зоди толико политкка колико се ради о економији. Ја држим, да је ту збиља веома подесно да се побрине за такав рад. У ооталом, господо, има тај параграф још и других мана, које миришу на реакдије. Ту се говори о самоутгравним областима a ja не налазнм v пелом том поглављу никаквих одредаба у погледу мтштина л срезова. Уредиће се нешто законом а нема ни једног начела, које би нстицало, како he тај закон морати регулисати. Ви ту препуштате отворена врата, да се у тај закон унесу најреакдионарније мере. дапаче из ове стилизације ннје јазно. да ли су ти срезовн самоуправна тела или нису, само егзистирају свезови, али какви he бити, то ннко не зна. Г. до, Жерјав је мислио, да he он негпто поправити у том параграфу а мени се чини, да није поггравио ништа. па ми се чини. да су неке.ствари још лошије. Ако нам се ту предлаже, да облаона Скупштина бнра председпика, који председава седнидама Обласне Скуттштине, онда господо, то збиља не би требало да улази у Устав. Ако се-много важније ствари изоставе и ирепусте законима онда бираље једнога председника, који нема друге фупкпдје, ван да председава Скушнтини, ннје. требало да улази у Устав. Ми смо, господо, тражнли, да. се бира председник, тражимо да се бира и коl'ешта цруго. Господа су ми јуче, кад сам дошао са својим предлогом. рекли, да he то доћи у други нараграф. Ја сам казао, да немам поверења и ево сада је доказано, да je то оправдано. Ви не ћете да се бира један председник, који he бити прави представник области, који he имати неке функције, права и одговорности, него хоћете да ту ипак влада Влада

својим представницима, а да самоуправна тела имају само име, које ништа не вреди. Ми смо господо, од почетка наглашавали, да о самоуправи може бити говора само тамо, где влада демократија, где народ сам собом управжа са оним органима, које он сам себи бира. А ви гослддо од тога бежите и опда доносите неке исправке, које потврђују, да ми имамо права, кад сумњамо у вашу добру вољу. Вама је сумњиво и ово, господо, да за ове изборе код области имаде барем неких одредаба, дочим за изборе у општинама немате апсолутно никаквих одредаба, него се каже само да се бира. То значи, да се већ унапред рачутта с тиме, да ће бити један изборни ред за државу, други један избории ред за области и посебан изборни ред за општине. Bani би морали бити противни, јер ако ви одузимате изборно право неким деловима за целу државу, Ви би морали бити демократе, где су инстанције веће, где je најшире суделовање грађана могуће. И тиме, тпто ви свето одклањате одмах, ви потврђујете сумљу и веровање да самоуправу не ћете, веровање да су ово само речи, иза којих нема реалнога значеља. И човек, који демократију жели, који би био вољан да постигне оио. ггтто је под напптм приликдма мо■'Уад, ие може гласати за области као што су овде предложене. Председник др. Момчило Нинчић: Пошто је предлагач отишао а овде нема ни представтгиќа владе. ja hv одложити гласаље о члану 64. за идуhy седницу. Изволите чути члан 65. Секретар Милан чита члан 65. иоји гласи: »Члан 65. Обласна Окушптина има право издавати сбласне уредбе о свима питањима из љене надлвжности. Обласне уредбее проглапгује обласни наче.лнш<. Обласни иачелтшк he задржавати од р.роглаптсља уредбу, за коју валази да је противна '<ставу и законима, пли да вређа оттште државне интзрезе. У тозд случају он шаље' таќву уредбу са својим мишљетвем Државном Савету на одлуку и о томе тгзвештава надлежног Министра. Ако Државни Савет нађе,. да је Уредба противиа Уставу или ком. закоHV, или да вређа опште државне интересе, опа се не ће прогласити ни обнародовати. Државни Савет је дужан да донесе у року од месец дана своје ретеЕБ6». Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. ПТимрак. Др. Јанко Шимрак: Господо, овај члан спада у друштво са оним осталима. члановима.. само с том изнимком, да је' реакцијонарнпји него с-вп остали и може се рећи, да је овај члан 65, посве подкопао темеље демократије. Овај пређашљи параграф вели: Мшгистарство, дотично као што се овде велм Краљ поставља окружнога начелника и тај he начзчник окружни или обласни начелннк бити дакако у рукама странке, која се налази на влади. биће партијски експонент, владајуће странке, и он he не еамо водити читаву управу, него he он дириговати и опим ма.тшм правом, што је по вашем разумевању дано самоупиави, да обласне самоуправе смеју донаптати обласне уредбе, он he и ту пмати главну реч. Према томе, господо, ако ви то све конзеквентно узмете, морали бисте с.ве ово, што се говори у обласном одбору, о обласној скупштини. тгроето испустити, него просто поставити једнога полицијског обласног начелника, па он нека све свршује. Јер