Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXXVIII. седница 23. марта 1921. године

171

овде је и иначе њему дана компетенција, да сваки закључак те скушптпне он проглашује. И ово мало не ћу да кажем законодавства него компетенције, што je дано, не 'сме ini то да прогласи, већ обласни начелник има права да проглашава. Ми који смо мало студирали, шта је то уредба. и закон, мислимо, да овде спада и лромулгација односно проглашавање а не само доиошење. Шта ће .нам ту право стварања самоуправних уредаба. кад их не смемо проглашавати. Али не само. да је темељна погрешка у принцилу, него се овде налази још једна друга ствар. Ако обласни тгачелнкк по улутству партије, која је на Влади, односно по.упутству Министра Унутрашњих Дела, нађе да која Уредба обласне скупштшге није добра, »да вређа ошпте државне пнтересе«, онда je он не ће прогласити. Ви знате, шта вређа данас државне ш-г--тересе, To je све ono, што вређа радикалну и демократску странку, а у најновије вријеме и самосталну кметијску странку, која је прешла у центар, кад се преселила у Београд и која је како пе ттрича у Земуну показала три прста. Ми видимо, да се овде ми сви проглашавамо као прпо-жутв агзнти и говори се о некаквом блоку, који ће се са ове črpane створити против државе. Не ствара се блж против државе. него ттротттв ваше реакције. јер ми koto тако и много више љубимо и волимо ову државу. Ko he оллучтгвати, господо, шта су то државни кнтереси? To ће одлучивати дотични начелник, којк ie постављен од штнистарства и кога министар moško свакога часа ркинути, и нека онда обласни одбот> донесе најбоље уреЈбе, ако влада не he да се ртге прогласе, оне се не he ни прогласпти, и онда пе he бити никад уредбе. Сврха је самоуправе још и та, да се партизапство. ќоје се тако ®ко тера овде у средишту, ивгура из вапгег села п округа, а овим начином пилтта се друго не he ччинити него само партизанство. РеттимО' у једном окруѓу добије већину пучка странка јтлтт комунд&и тт.ти Ицијалисте и нека онда одбор до-несе какву xohe одлуку, да се граде ћуприје, мостови, итд.. областги наместтак. који је рецимо радичал или демократа, неће усвојити ту одлуку, него he саботирати. и то би, господо, била сабзтажа. Господо, HftMoiTe се играттг политике и утгр®зе. Узмттмо све те обласве одборе, те велике речи, обласне cKvmnTUHP тгтд. због којвх he за нас тамо у Енr.TecKoi и Француској мислтгти да смо велик.и, и оставимо их на. страну, па метнкмо тамо једнога полицаЈпа, који he издаватк одредбе и уредбе, па ттека ов утгравља како најбоље зна и хоће. Ето тако иажите в говорите о тим стварима. ПреДседник др, Момчило Има реч г. Госав. Посланеп др. Андреј Госар: Господје! Все то. лело. ки га тукај оправљамо, је пополнома брез пвиншпта. ПравзаМрав еи ттрпндтгп има, че хочемо, намреч та. да се наша држава уреди пополиома нентралистично. А все друто, о чемер седај разпвављамо. со само изјеме, ки па нај би остале само на папирјо, кер се в пракси тге бодо дале тако извајати, какор се берејо на папирју. Први одставек члена 65. говори о облаетних уредбах »о свима питањима из њене надлежности«. Јаз би рад ведел, господје, како је могоче констатирати на подлаг члена 62. ки говори о делокругу области, катере уредбе спадајо в љен делокрог ин катере сме издајати, катервх па не. Потем, кар је на штето в § 62., лахко спада в компетенцо

области все, па туди пич. Итт јаз сем препричан, да бо областни начелник в највеч случајих, зласти такрат, кадар бо имела скушпчина вечино, ки бо настгротна. тисти странки, катери бо он прдпадал, ■стал на сталишчу, да нима обласна скушпчина никЕше компетенце ин пебо нобене љене уредбе разгласил, ампак всако предложил с примерним припорочштом Државнему свету. Повдарјало се је же од веч страни, да самоуправа, какорш-но тукај понујате иашим рблазтим, окрожјем ин обчинам. тги никада самоутграва. Мислим, да тега ни треба посебе доказовати. Опозорим само на начелнике ин на строковне oprane, о катерих говори настоптги член ки бодо контролирали самоуправиа, тела в љиховем пословању. Ипче ше ттадаље помислимо, да скушпчине правзаправ не бодо имеле никакега права одлочеваља, ампак да бодо само некак посветовални орган, зласти коликор се тиче управних послов, потем не море бити никакега двома, да је ту сплох пополнома погретено говорити о каќи самоуправи. Обласне, окрожне ин обчинске скушпчиие со с тем деградиоане на положај разних одборов, какор имамо на пв. в покрајинах одделке за запгтито депе. Там со туди одбортг. ки смејо области световаттг инки лахко туди скжггајо, кај би било добпо направити: тода Bonie дотичних одделков за запгчито деле лахко те одборе послушају ин убогајо, лахко па туди, че хочејо делајо батп наспротно олбо■ровим склепом- ин насветом. На то сталишче бодо cenai с теми Вашими члени деградиране облг-зтне, окрожче ин обчинске скушпчине. В доугем одставку 65. члена се говори, ла сме облавтни начелпик задржати од тгоогла титве все упедбе. кк се ггротившо уставч дли зателчпм али пгкодуЈејо обчим државтшм интересом. Јаз би впвашал. господје: закај деламо ми уставо. закај бомо делали законе, ако сме обласни начелчик же завади тега, кеп кака одведба по његовем осебнем мишљељу шкодује двжавним интересом. лотччно уведбо залржати ин ie тги должан Јгоогласити? Устава ттп закони со за то. да шчитило двжавне тгнтепесе. Че се кака уведба ттоотиви устави ин завонч. је лрав. да се не тгрогласи. Тода не мовем закат ттотем ше посебе полег уставе тпт закочл-в ппстављамо неке опгане, т<и iroecoiaio бвез озиоа на устаЦо ин на. законе, каНе двжави в тготгд ин кај јтг ie в пткодо. Че веља та пвитшип. да смејо уппавпи двжавни овгатги свободно бвез озиоа на устав , о кн та закоие тгоесоѓатч. rai ie лвжави в тпжд im rai не. потем сплох не рабпмо не уставе ттн не закочов. Потем лехко гвемо данес ломов ин тгветгчстимо BJiaan. ла саЧа, nnecoia, ка, ie лвжавч в ковиот ттн nai m ie в школо. Kai нам ie тготем треба уставе тпг зак )нпв? Миуивтаг) ?а Конституанто Марко ТгжЛковић: Cai бо двжавшг свет морал в месецу дни одлзчити о тем, али ie как| уредба државннм интересом тпкодљива али пе. Посланед Андре? Госар: Господ министер, баш о тет долочбп хочем седај говорити. Ако би могли на как начин cnpeieTH та ттвттнцпп, да смејо двжавни управни органи брез озира на законе ин уставо решевати о тем, кај државшш интересом шкоду|јз ин кај не. подем се ми зди. да је задљи ставек члена 65. повсем незадостен. Та ставек долоча: »Акр државни савет нађе, да је уредба противна уставу или ком закону, мли да вређа отгште државне интересе, она се неће прогласити ни обнаро22 *