Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXXVIII. сеДЛИца 23. марта 1921. године

173

Оамим тим ограничава ,се и оно мало самоуправе, што је гарантује овај Устав. На овај начин, кад се унесе још и дух »Обзнане« у Устав баш на овоме питању, које најдубље тангира интересе народне саЦоуправе, онда ћемо не само сузити, него потпуно анулирати сваку самоулраву. Каже се, да обласии начелник није врховла инстанција, но да постоји државни савет. На жалост, ми још не знамо да постојл државни савет и какав he он постојати, јер о државном савету говори неколико чланова после овога, те према томе не гламо какав he он бити.‘ (Министар за Констигуанту Марко Трифковић: Бира га Народла Скупштина). Можда ћете нас опет изленадити, као што сте нас неколико лута препадали са сасвим оупротним редакцијама но што су у овом Уставу. Према томе самим тим, што незнамо какав he-бити државни савет, мл ле видимо никакве гаранције лротив насиља. (Министар за Констптуанту Марко Трифкбsnh: Ја мислим, да нис-мо правили никакове лрепаде, но смо сасвим лојално излазили вам на сусрет). Јутрос смо имали препад са редакцијом члана 63. Лесумљиво је, да треба да имамо један суд, који треба да је изнад свих самоуправних тела у томе смислу, што би водио евиденцију о љиховом раду и који би доносио одлуке о евентуалној колизији дотичвлх уредаба са Уставом и за.коном. Према томе морамо имати санкцију, да he тај адмшистра глвни суд у погледу рока држати и да he у предвиђеном року долослти одлуке о дотичним питаљима и учинитк. све. што je потребно, да се онемогућл саботажа одлука обласних, самоуправних, представничких тела, као што се она код -нас у врло великој мери практнковала. Данас се саботира одлука општин-

ског одбора, одлука окружне скулштиие због тога, што нема никакве санкције за оне надзорне oprane, који треба да донесу своје коначно решеље о дотичној одлуци. Из свих ових разлога, господо, ми ћемо гласати и против овог члана 65., као што ѕмо глаеали n против свих ранијих. Председник др. Момчило НинчиИ: Пма реч г. Министар за Конституанту. Министар за Конституанту Марко Трифковић: Ja не мислим говорити о овоме члану, него xohy да учиним једно лично обавештење са госдодинж Ohmom Марковићем. Г. Марковић je категоричкл тврдио, да сам ja или влада, не сећам се баш гога израза, правили препаде, доносећи неке нове чланове Устава, који су били, по љеговом мишљењу, много назаднији од оних, који су већ пре тога били поднети у нацрту. Ја мислим, да he ми цео Уставни Одбор потврдити, ако је било икаквих измена и долуна, да су оне увек чињене у ламери да се лзађе на сусрет већини Уставног Одбора, као и опозиционим групама, па н странци чији је представник г. Сима МарковвЉ. Мени је жао, што је он овако говорио о овим изменама и допунама. које су у Уставу учињене. Председник др. Момчило Нинчић: Јавили су се још за реч гг. Шећеров, Жарко Миладиновић, Вујичић, Ђоновић, Живко Јовановић и Кристан. Ја мислим, да закључимо рад, а после подне да одржимо нову седницу. (Прима се). Даиашњу седницу закључујем, а другу заказујем за данас ло подне у три п по часа. (Седница је закључена у 12.15 часова).

XXXIX СЕДИЦА

УСТАВНОГ ОДБОРА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА II ОЛОВЕНАЦА држана. 23. марта 1921. године у Београду.

Председава Председник др, Момчило НинчиВ. Почетак у 16 и 30 часова по подне. Председннк др. Момчило Нинчић: Отварам данашњу седницу. Господо, да наставимо дискуслју. Има реч г. Др. Олавко Шећеров. Др. Славко Шећеров: Господо, ја бих предложио, да се из члана 65. става 2. избрише у другоме ставу ова реченица: да је »противно Уставу или законима или да вређа опште државне шггересе«, и да место тога уђе: »Обласни начелник he да"задржи од проглашења уредбе, за које нађе да нису основане на Уставу и закону«. Тако исто да се избршпе из трећега реда одоздо: »или да вређа ошпте државне интересе« и да се стилизује томе слнчно. Незгодно је, гослодо, да уђе оваква неодређена одредба: »лли да вређа олште државне интересе« због тога што : ако дође до жалбе Државноме Оавету, Државни Савет моћи he донети своју оцену само ако се оснива на закову. Према овоме како је овде, Државни Савет не би имао мерила, да ли то вређа опште

државне интересе или не, лошто државни савет мора да се држи закона и Уставај пошто Државни Савет мора да се држи стварно позитивних закона n одредаба Устава а он вероватно по тој осредби не може да донесе решење. На крају би предложио, да се донесе ова одредба иза ове реченице: »Државни Савет је дужан да донесе у року од месец дана своје решење«, а после да уђе: »па ако у томе року Државлл Савет ие донесе решеље, Уредба he ступити на снагу и биће објављивана и примењивана«. Молио бих Уставни Одбор, да ове измене и прими. Председник др. Момчило Нинчић: Пма реч г. Јован 'Ђоновић. Јован Ђоновић: Ми смо у чл.63. видели какав је обим рада дат самоулравама. Чланом 64. ви сте, некако одузелн демократску подлогу, која треба да је основа свима самоуправама. То је учињено само нисте нагласили, да се врши избор у самоуправама тајним, непосредлим гласањем, по пропорционал-