Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

174

Стенографске белешкб

ном систему. Нисте унели ни да, у ма којој од овлх самоудравних јединица, имају и желоке ираво гласа. 0 та два члана вл сте од самоуправа учинили готово нешто, што се од њих није жел.*до, и bito ja лдчно влсам замишљао, када сам говорио о самоуправама. Ако још чл. 65. остале овакав какав je, онда можемо pehu самоуправа вема! Прво не долада ми се, што у овоме члалу стоји, да Уредбе и одлуке обласних скулштина лроглашује обласли лачелник. Мени се чини, господо, да би требало обласном одбору, респективе лредседнику обласних самоуправа,који су изабрани од народа да би лм требало дати драво да дроглашују уредбе, које доноси обл. скулштина. Затлм’ требало би избацити, као bito каже г. Шећеров, овај став: да може обласнв лачелвик да поништава једну одредбу или одлуку, која вређа опште државне интереее. Ако оставимо једну оваку одредбу, онда од самоулраве неће остати нд једде трунке, јер he бити дано право обласломе начелнику, да може да шиканира и донлштава свако решење обласвих самоудрава, ако му ове нису у вољл. На пр. окружна скупштина нађе, с обзиром на интересе области да нека болница треба да буде на једвом месту; ллл да једад лут лрође једним делом земље; или да се једна чуприја лодигне. на реци ва овом или на оном месту. Жупан може, ло овоме члану, дз партијских или друглх разлога, папи да то није »у ивтересу државлом« и може понлшгити одлуку окружне скупштине! Ви кажете да je самоулрава заштићена од таквлх шиканлраља тиме, што је државном савету дато право да решава о суслевзлвном вету окружвог дачелника. Међутим, то није поможено чак н да је државли савет најбоље састављен, боље лего шго се предвиђа у чл. 69. Јер, господо, откуда he Државни Савет моћд оцепитд дали су државни лнтереси ловређеви, ако се једва чуприја подигне, рецимо, за један километар севервије лли западаије од одређеног места; и откуда he моћи да дроцеии све локалне прилике? Државпи Савет he надросто лрихватити разлоге, које му је дао шеф државне власти, он се неће моћи упуштати у оцену свих тих локалндх околности, и најчешће he оснажити бдлуке жупанове. А тлм самоуправа не само што he битп изложена шиканизму, вего њене функције биће немогуће. Затим, требало би примити онај додатак, да решења Државног Савета морају бити донета за Mecen; дана, лли, ако Државни Савет у том року не поништи одлуку самоуправне скулштине, да ола мора озтати у.снази. To je већ, чини ми се, лримио г. министар за конституанту. Молио бих да се аналого и ла ове две отвари, које још нису лримљене, обратл пажња, о њима промисли и да се дриме, ако ве мислите. да дотпуно увитптите самоудраве или да их начивите немогућнлм. Кад се говори о самоулравлим обдасним оргализацијама, треба одредитл, сасвим у демократском духу, да одлуке окружне скулштине лроглашује окружни одбор; и треба избацвти одредбу да облаени начелнвк може да ништи одлуке обласних скуиштила ако »вређају ошпте државле илтересе 1 « То захтева л демократизам и дух саме самоулравг. Председвик др. Момчило Нин«ић: Има реч г. Јовановић. Јован Јовановић: Господо, овај чл-ui н’., као и они чланови предходнл 63.,64. па и >вп члал-ЈВИ,

који за њима следе, члан 66. и члан 67. ненрекидно се врте око центр. владе, центр. власти, непрекидно се понавља реч обласни начелник, предвиђају се чаку овом члану и неки инспежори, дакле све се више мање централизује у руке овога представиика центр. владе иди онога представника у обдасти или у милистарству овде у Београду. Органима центр. владе ло овим лараграфима, нарочито по овом чдану 65., обедежава се право, улутра се каже, нарочито овим једним лараграфом, где се кажѕ да he обласни начелник моћи да задржи зд лроглашавања, уредбе, за које налази да су противне уставу и заколима или да вређају олште државне интересе. Ја разумем bito je речено, кад је обласна уредба противла уставу и законима, али ова реченица: ако нађе, да вређа олште државне днгересе, спа је толико широка и толико растегљива, да се увек мо.гу чинити злоудотребе, да he се увек моћи наћи начелника и лзвршве власти, централне власти, који he увек тумачити, да вешто вређа државне интересе. У целом нашем Уставу, код члача 14., 15., код члана незнам кога још се недрестано врти око некога: »у границама закона«, »како буде законом одређено«. Све су те ствари недрецизираче, могу да скривају извесне намере, које не могу одговарати увек државлим интересима. На лример лмате ксд члала о заколу о штампи: Штамла је слобздна у границама закона, или код члава 15.: грађани имају право удруживања, збора и договора у градицама закона, код оних несретних чиновпика олет: у гранидама закона, све неодређено и широко. Овом органу централне власти, начелнику обласном како се зове у овом члану дају се лрава да се жали, да се тужи и своме минлстру л Државном Савету на самоуправну једиаицу а самим самоуправним јединицама не дају се никаква права. Обласна екулштина, о којој је овде реч, њој се признаје право, да издаје обласне уредбе из њене надлежности али опету гранидама закова. Никаквог начеда лема ди ту, пикакве линије, по којој би се могла одржавати та обласна скулштина и ло којој би се имала ола владати. He каже се ва лример, да he се таквим уредбама, дакле уредбама, које обласна сќупштина издаје, моћи уредити извеене ствари, којих нема у заколу, јер може блти таквог случаја да у једној обдасти, нарочито у на.шој држави данас, нема закона за извеспе ствари, које треба регулисати. ве каже се лигде, да може обласна скудштина издаватд уредбе ла основу једног специјалног законодавног овлчштења од -стране Народне Окулштине. Не даје се готово, као што рекох, ништа. Нитл се исто тако тој обласној скупштини, тој самоуправној једиѕицл, о којој се толико правило да ле кажем галаме и вике, нигде на пр. не обележава и не даје лраво, да може да тужи свој обласни одбор, којл је њен извршни орган ii којл може да се одметне и да ради противно одлукама илд може да буде у споразуму са самим лачелником обласнвм. Обласној скушптини ве даје се право, да може да чини представке да се начеллик сменп, да се може жалити на начелника ако рђаво радл, нитв се показује пут како he да се жали па једног начелника, вити се показује пут шта he да ради са чиновницима непЉушним обласном одбору а варочито се ве даје никако право да може начелника- оптужити за повреду закзна. Ми смо, господо, учиннли један предлог у нашем нацрту Устава и ту смо се свих 39 пре одвагаља група господива Вошљака сложлли на Једну редакцију, коју бих ја желео да вам прочитам п молпћу да је Ви саслушате и о љој промислите.