Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XXXIX. седница 23. марта 1921. годиле

175

По нашем члану 84. има ово речено о сшасној скупштини (чита); »Члан 84. Обласна се скупштина бира ио занимањима за 5 година. Обласна Скупштина може издавати сбласнс уредбе о предметима овоје надлежности. Овакав се нредмет може обласном уредбом и иотиуно регулисати, ако о томе нема никаквог државног закона. Ако га има, уредбе могу само регулизати законске одредбе у оквиру закона и колико је то потребно ради примене закона у дотичној области. 0 предметима, који не иѓадају у обласну надлзжност рбласне уредбе, могу се издаватл само по.нарочитом овлашћељу Народне Скупштине. Председник обласне скушптине доставља намеснику најдаље за 5 дана оверени препис обласне уредбе, која је донета од обласне скупштине. Ако је предложена обдасна уредба противна закону или излази из круга надлежности обласне скупштине, намесник је дужан у року од 14 дана рачунајуш од дана доставе иоднети жалбу Државном Савегу и послати је у овереном препису обласном одбору. У року од три дана по прЅјему овога преписа одбор може послати своје противразлоге Државном Савету. Државни Савет може ожалбену обласну уредбу иоништити у целинп или делимично. Он може законитост њену ценити по службеној дужности и у другим тачкама, на.које се односи намесникова жалба. Ако буде обласна уредба делимичнб понипггена поново he je узети у претрес обласна скупштина. Наме.снику припада лраво жалбе и против другзг решеља обласне ■скузштпне. Ако Државни Савет не поништи обласну уредбу у целини или делимично или ако за 30 дана не донесе никакво решење, сбласна се уредба може обнародовати«. Можда је ово мало дугачко, може бити мало впше детаљисано, али кад год је рекао нешто Земљораднички Клуб, он је рачунао, да то није савршено и рачунао је, да то изнеее пред Вас, да то вродискутујемо и да нађемо један начин, да се рамоуправа обласна утврди у љеној суштини, да јој се неда само форма и да нема никакве садржине и да се свето не усредсреди у рукама начелниЕ;а. Ја сам Вам ово прочитао и молим, да га саслушате и о твему лромислите. Ја то чиним нарочито зато, што сте јуче и прекјуче па и данас чули овде леколико речи од представника Народнога Клуба и Југзславенскога Клуба. Ви из владинога блока треба те речи да узмете озбиљно и треба да их узмете избиљно зато, што се ја бојим, да Ви претераним центоализмом, какав се овде провлачи кроз овај Устав, можете учинити немогућ, споразум чак и са оним делом Хрвата, који није за федерализам него који је за ишре аутономије. Ви сте јуче, господо, опет из владиног блока задовољили Муслимане из Босне на штету босанских тежака, и то је по моме мишљењу погрешно. Ви сте задовољили једну малу групу људи, а не задовољавате Хрвате, који воле ову земљу и чију љубав за ову земљу и за уједињење неће ja се надам нико од Вас оспорити. (Др. Опахо: Зар Ви мислите, да ми не волимо ову земљу?). Предведник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Втбин Кристан. Етбин Кристан: Гослодо, мени овај члан доказује својим именовањем обласног начелника да је све ово фиктивно у целокупној управи и збиља сн чини ову самоуправу фиктивном. Ситуација је сад

таква да а приори изгледа као да је држава једна ствар, а самоуправне јединице сасвим нештодруго. Између једнога и другога ви ћете морати поставити некакву противштину. У тој лрилици сада се долази са једним ветом, које јамачно може да се злоудотреби од свих могућих прдлика, a јамачно пе се и збиља злоупотребити, јер he влада свакако именовати људе не од оних странака, које имају већину у обласној скултини, но из оне странке из које je сама састављена, a то злачи, да he тај начелник сматрати, да су државни интереси они, који у истину нису ништа друго него интереси оних странака од којих је влада еастављена, и опда не можете очзклвати ништа друго, него да he се лротивити свему ономе, што долази од тих странака и што оне симлатишу. Ту су шикане неизбеживе и онда he дсЉи толико противштине, да држави и јединству не можемо лослужити, него да he од тога бити само inieте. (Чује се: Ми мислимо да они буду леутратли). Ви мислите г. докторе, али тако неутралних и идеалних људи у свету нема. Требало би увек узети у обзир, да имамо посла са људима, a не са анђ-злима, који су дошли у службу наше владе. Ја бих хтео да ми покажете и једну владу, која шјје ставила сгс.је интересе у првом реду. Тако he радити свакл, који дође и поставити своје представнике. Ја сам Јуче говорио да ту постоји један страх, и овде каж*ем да је он у томе што се људи боје, Да један биран председник не би могао разумети л радити оно што је код државе добро. Ја не знам одкуда тај страх долази, ја не знам зашто не би један представник или начелник, који је изабран од народа, могао потпуно добро заступати интересе тога ужега дела народа а да лризнаје и државне интересе. Ако би било тако, господо, онда бисмо се могли лако еложити у томе, да се њему призна неко право вета у озбиљним случајевима, а ми знамо, да у тим случајевима не треба се много бојати, да he се то правсг ззоупотребити, јер he бирани функционер пазити на то, да не долази у сукоб са људима, који су га тамо послали својим гласовима. То би се могло погкрепити тек ако би ое прихватило што с-мо ми лредлагали: да се народу призна једа-н директан утиц-ij на законодавство и управу тиме што he му се дати лраво референдума. Ја, господо, чујем поносите гласове о лашем народу, али кад треба да се провађа консеквенцпја, и да се каже да наш народ не вреди ништа, да он још није зрео. Господо, ако тај народ збиља лије поллтлчки васпитан у свим крајевима, то може бити, али он he у томе правцу у толико вшпе сазревати, у колико више има утицаја на те послове. Да сте ви прихватили тај референдум, онда би се могао лако примити и овај вето и народ би се лако заинтересовао за ствари, које се њега тичу, а ми бисмо доживели,. да његови политичари пе вуку целу грулу народа за нос, јер би народ врло добро знао о чему се ради. Али овако ќДко ствар стојн један именовани човек, који he се осећати као експонент једнс’ Владе, сматраће да су интереси његове владе и његове партије оно што су интереси државе и он се ту друкчије не може наћи. Ja сам чуо господу, која су живела у аустријској монархији, а особито ону господу, која су жлвела у Хрватској како говире п како се сећају како је било онда, кад су тамо имали експоненте будимпешталске владе и како се тамо морало играти онако како су они гудели. Сад, господо, хоћемо да се нешто слично створи у нашој држави. (Чује се: То су комесари). Јесте,.то низу лишта друго него комесари и они не могу имати осе-