Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

XL. седница 31. марта 1921. године

179

ни одбор n обласне скупштине у ствари не би имале никакву власт и никакав утицај на послове у области. Зато бих молио, да се овај члан прими по нашем пројекту. Председник др .Момчило Нинчић: Има реч г. Кристан. Етбин Кристан: Господо. ja се слажем са г. Ђоновићем, да je ова реченица »о посебним стручним органима« тако растегљива, да се ту може разумети све n сва и тако се не ствара. једна демоќратија него једна проширена бирократија. Ко год прочита ову реченицу, неће схватити онако, како je тумачи г. Ђоновић. Ja држим, да ми не можемо гласати за једну такову установу, која централној власти даје један бирократски апарат у руке, са којим се спречава сваки демократскп живот. Ja сам већ упозорио на то, да је тај именовани обласни начелник једна опасна ствар и сад изгледа, да Вн мислите, да ћете ту опасност укинути тиме, ако покрај н>ега наметнете ДР.угу једну врсту сличне опасности. Међутим, господо, ствари се тако не решавају. Ја за тај члан не могу да гласам, јер не могу гласати ни за један члан, који се оснива на том именовању начелника. одозто. Ако хоћете да препусгите то влади, онда избаците ове стручњаке, па кад сте оволико препустили законодавцу, кад вам се не чини опасно да препустите законодавцу избор начелника. онда му можете препустати и избор ових стручњака. Пначе овде утурујете нешто што може стварати само опасност. Ја. мислим, да један обичан акт у обласној скушптини може за контролну сврху начелнпка више .вредити неѓо ли ови стручни оргашт. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Госар. Др. Андреј Госар: Туди јаз морам изјавити предвсем то, да с тем, че сем огласил беседи, никако ночем речи, да одстопам од предлогов, ки јих је ставил наш клуб. Че разправљамо о тех чланих, сторим то едино зарадитега, да поправимо, кар је лоправити могоче. Нобенега двома ни, да самоуправа, какор је тукај долочена ни никака самоулрава. Посебно се то каже ту, кјер се говори о надзорству над самоуправно областјо. Из надзорства, как-ор га предвидева § 67. следи, да нисо самоуправне еноте в нобенем озиру неодвисне, марвеч стоје в полнем обсегу не само под државно ковлроло марвеч туди под лосебним строковним надзорством. По мојем мнењу обстоја в тем неварност, да бо самоуправа под стално контроло целе врсте најразличнејших надзорников. Опозорити морам туди на то, да је з долочбо по катери врши државна област надзорство над самоуправними областми не само по областнем начелнику, марвеч туди ше по посебних строковних органих, та контрола подвојена, кер имамо ту над еним надзорником ше другега. Помислити је треба даље, да'се морајо туди областни начелпики самв в поединлх управних паногах послужевати за надзорство посебних строковних органов, кар не морејо сами всега надзирати. Зато мислим, да та долочба ни стварно ресна ин да је пополнома одвеч. В члену 67. се даје областнему начелнику правице, да задржи всак одлок, ки не бил противен не само у ставу озирома закону марвеч туди обласним уредбам. В тем тичи најбољ јасен доказ да је самоуправа, ки јо хочете дати посамезним областем

ничеве. Ако хочемо« зајамчити всај сенцо праве самоуправе, потем је нујно потребно, да то долочба чртамо, кајти биство самоуправе обстоја в тем, да стоје самоуправне еноте под надзорством државних органов само в тем погледу, да њихове одредбе ин одлочбе не смејо наспротовати устави озирома законом в' осталем па морајо бити њихови органи чеодвисни тер одговорни само самоуправним скупшчинам. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Дулибић. Др. Анте Дулибић: За случај да обласни начелник обустави извршење једне одлуке члан 67. каже ово: »против решења начелтшка може се изјавити жалба Државном Савету, у законом року«. То значи, да онда дотична самоуправна власт, чија је одлука суспендована, да та самоуправна власт има да прикаже жалбуДржав. Савету, па онда Државни Савет у остављеном му року од месец дана има да донесе своју одлуку. Ово је једна велика погттбељ, где ће општински начелници ласно, неоправдано обустављати од извршеља становите одлуке. Општине еу самоуправна тела и као што знате ми имамо малих општина и one неће приказати жалбу у законитом року нити знати, да све формалности испуне што се тражи у жалби Државног Савета. То може дати повода да оргаки обласни па и сам начелник обуставља те одлуке ошптинских власти знајући да се не he нико против тога жалити. Зато мислим, -да је боља установа у чл. 65., по којој ако обласни начелник обустави једну уредбу, да онда он сам има дужност да изјави жалбу Државном Савету, а не да остане и да се веже коитрола Државног Савета само на изречену жалбу самоуправттих тела. Дакле у томе смислу ја бих желео да се овај члан преиначи. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Жарко Миладиновнћ. . Др. Жарко Миладиновић: Господо, овај члан, који се сад расправља, је последица чл. 65. и има се само у сајузу са тим чланом и да тумачи. Г. Дулибић je предввдео садржај из члана 65. и 67., јер он види да би могао чак и начелник ошптински обустављати решења ошптинска, ако би нашао да та решења не одговарају закону или Уставу. Чл. 65..и 67. говоре чисто о обласним скупштинама и обласним управама а не говоре о општинским. И према томе оно, што приговара г. Дулибић, није умесно и противи се јасно тексту из чл. 65. и 67. Ту се говори само о начелницима обласним, а не говори се о начелницима оттштинским, јер начелници општински немају права, која имају обласни начелниди. Ja хоћу да нагласим, да су самоуправне власти довољно заштићене овим чланом 67., јер начелник њихов нема ништа друго до права да обугтави решења или уредбе самоуправних власти, а самоуправне власти имају права да поднесу жалбу на Држ. Савет. Тујегарантијапотпунода неможе бити ни насиља, ни злоупотребе од стране начелника, јер je ту Државни Савет, који ће ово све да исправи и спречи. Још већа гарантија за самоуправу налази се у последњем ставу чл. 67., где се каже: да Државни Савет има да реши поднесену жалбу у року од два месеца од дана пријема и ако не реши онда остаје она одлука самоуправне власти извршна. Дакле ја мислим, да не може бити веће гаранчгје од тога и мислим, да је ту објективност потпуно установљена и да су самоуправне власти потпуно 13*