Рад уставног одбора Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца : III. Дебата у појединостима о Нацрту Устава

180

Стенографске белешке

очуване против насиља и злоупотреба обласних начелника. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Шпмрак. Др. Јанко Шимрак: Господо, ја нисам наканио да о овоме члану говорим просто ради тога, јер он по читавом свом саставу спада међу све остале чланове о вашим т. зв. самоуправама. Али, ja сам већ раније нагласио, да права самоуправа мора имати два критеријума. Један је критеријум да чиновници самоуправе буду изабрани од саме самоуправе, . а други је критеријум: да влада, дотично полицијска власт имаде над њима не право заповести, него само контроле и надзора. Међутим, ова два начела су се презрела почев од члана 63., па се непрестано презиру све до члана 68., и за то ja нећу о тој ствари даље више ријечи трошити. Hehy даље више ријечи да. трошим о овој лажној самоуправи и демокрацији, јер су се влада и странке, које подупиру ту владу, џоставиле на становиште, да се не само ови чланови Устава, него и сви чланови Устава могу примити противно темељном начелу и принципу 'ianier народног уједињења у једну државу, а то је темељно начело равноправност свију трих племена, а не превласт једног племеиа над осталима; то је темељно начело: споразум свију трих племена, или бсље рећи: да се Устав има донети споразумно са већин.ом представника свију племена. Мп из Југословенског Клуба ћемо устрајати у борби за све оне наше предлоге, које смо ми изнели у овом Уставном Одбору и које ћемо још донети у Уставотворној Скупштини. Устрајаћемо зато, јер волимо ову државу и јер ценимо народно јединство, па управо зато настојаћемо на 'сваком кораку раскрлнкавати садашњу владину већину, којој нису на уму у првом реду нити државни интересн, нити народно јединство. Да она има у првом реду на. уму и једно и друго, она не би радила овако како данас ради, и она онда не би прибављала већину онаквим начином, који ваљда у читавом свету нигде није уобичајен, и за који се каже да је купљеп. Ја сам хтео само да истакнем ову ствар, да се разумемо. Председник др. Момчило Нинчић: Дискусија је господо. Има реч г. Министар за Конституанту. Министар за Конституанту Марко Трифковић: Штогод Влада више излази на сусрет опозицији, она ■ бива све жучнија. Врло интересантна ствар. Уместо да се опозиција одобровољи, што види оволико излажање на сусрет од стране Владе, опозиција, изгледа, сматра то као неку владину слабост, као да је влада малаксала, па попушта. Опозиција неби лоше урадила да промени мало своју тактику. Односно ових примедаба, које су пале у потледу ових стручних органа, преко којих he Mohu да се контролише рад самоуиравних власти, ja сам мало лре казао што сам имао рећи, л сад бих могао то само да поновим: да налазлм, да то једино у интересу саме самоуправе. Ми смо. овде, господо, сви политичкл људи, и можемо саовим отворено да говоримо. Велики жупани he увек бити људи, ќоји су пријатељи владини. То је сигурна ствар и кад бих ја вама штогод друго казао, ја знам, да ми не би вевовали. (Глас: To je тачно!') И велики жупани гледаће да ма и најблаже протежирају интересе странака, који су на влади, а нарочито оне странке, којој они сами припадају. У свим областима биће несумњива ствар и мањина. To he блти и потребно, да и те мањине... (Приговори. Др.

Шимрак: Шта he бити онда, кад буде већина на влади, a начелник буде од маљине!) И кад буде тих мањина потребно је... (Др. ПТимрад: Имате већину у Хрватској, a заступник те већине je бан. Љуба Давидовић.: Врло добро иде. Др. Шимрак: Ми нећемо за то одговарати, него ви). Председник др. Момчило Нинчић: Господо, молим, да не прекидате. Није овде реч о хрватзком бану, него г. Министар за Конституанту има реч. (Др. ТТТимрак: Ја сам рекао на оно, што гостпдин Давидовић. каже, да у Хрватској иде добро). Реч има Министар за Конституанту, да чујемо њега. Министар за Конституанту Марко Трифковић: И баш зато, што he у тим областима бити маљина, врло je вероватно, да he те мањиле, као што је то обично, увек и редовито бити незадовољне, јер маљине су увек незадовољне. Ма колико се њима ла сусрет излазило, мањине остају увек незадовољне, iep je то већ у природи њиховој. Те мањлне свакако he чинити представке. Не%у да кажем, да he увек то' незадовољство бити и неоправдано. Има неки пут, да је незадовољство олравдано. (Глас на левици: Ми то знамо). И врло je вероватно да he неки пут то незадовољство бити оправдано, и да he мањина онда чинити представке на централну владу, а влада he онда тражити извештај од великог жупава, а велики жупан he онда слати извештаје према свом наођеау. Кад не бисмо имали одредбу за посебне стручне органе, влада би се морала задовољити са извештајем, јер кад би послала какове друге органе, одмах би се рекло, да je то гажење самоуправе, а овако, кад имате стручне органе, онда пошаљете једнога таквог стручног органа, да испита ствар, и тај he стручни орган изаћи на лице места, na he казати, да је незадовољство збиља оправдано, маљина је у праву. Треба знати, господо, и то, да he у влади бити увек no више странака, а не само једна. странка. То је 'било негда у Србији, да је Србија имала једну владу од само једне странке, него he морати бити 3-4 странке, na ћете онда у влади имати људе, који he протежирати и мањине. Кад има ова одредба, олда he члапови у влади рећи, па да пошаљемо једнога стручнога органа да видимо право стање ствари. Кад стручни орган отпђе и исиита ствар.*онда he то бити у интересу еаме самоутграве. Цела ова ствар како he се регулисати, зависи од тога. како ћемо долети закои о уређељу самоуправе. Ми смо овде побројали само начела, а ова начела треба да излади специјални закон о уређењу самоуправе. Мени је жао, што не.могу да се сложим са т. Шимраком, да су ова начела, он је употребио врло јак израз, али кад нисмо заморни и нервозни, неби требало да падају тако јаки изрази, чиме се не помаже ствар.-Овде имамо врло лепа начела. Цела самоуправа почива на начелу избзрном. Погледајте, господо, члан 63. који гласи: >-За послове посебног месног општинског, среског и обласног значаја установљава се особено месна оттштинска, среска и обласна самоуправа уређена на начдлу изборном«; Дакле као што видите директно је' иро,глашено, да се цела самоуправа оснпва на чачелу изборном. Шта имате у даљим члановима 65. и 67.? Имате ли ту каквог ограничења тога изборног начела? Боже сачувај! Ви само у тим члановима имате.развијање тога изборног начела. Видите.шта каже чл. 65.; »Обласна Скупштина има право издава-