Рад у 1906. години

42

пунити оним, што је г. Павловић предложио. Кад. би сви трговци били сложни, п кода би се сви прикупали око удружења, онда би предстевљали веома јак елемепат, што би било од користи и по трговину пио целокупну привреду земаљску. Тако удруженим трговцима много 0п лакше било, да дођу до повољних резултата по свима питањима, која тангирају интересе трговинске. Међутим, ако буду и даље остали подељени, и ако се и даље буду руководила само својим властитим, посебним интересима као и интересима партиским, онда ће се моћи лако и брзо угрозити заједничком добру свих трговаца, као једне потребне целине. Код би удружење бројало на хиљаде своје чланове, онда ве би наступио случај, као што видимо из пзвештаја управног одбора, да глас удружења остане немоћан, пи да се по преставкама удружења, гоје су учињене појединим министрима, ништа не предузима. Погрешка је, што није влада издала мпнималну тарифу, како би се увозној трговини, а на. првоме месту потрошачима, учинила олакшица. Изгледа му, да је се намерно хтело, да задржи примена опште царинске тарифе, само да би могла држава доћи до што већих прихода. Међутим таква је политика погрешна, јер кад држава црпе веома и трговце и потрошаче високим царинским дажбанама, и када се при том и једни и други оптерећују високим царинским дажбпнама, ивеликим непосредним порезом, онда то води само пропасти, а не благостању народном.

Не упуштајући се у оцепу пројекта закона о трговачким коморама, који је управни одбор израдио, наглашава, да је мишљења, да би код нас ваљало основати трговачко занатлиске коморе, јер.