Рад у 1906. години

48.

између трговаца као посредника пи занатлгја као. провзвођача односно прерађивача треба да постоји слога, треба да постоји заједнички рад, који би и трговцима и занатлијама био од користи.

Жали у своме говору, што трговци не расправљају случајеве инсолвенције, при којима су заиптересовани, преко поверилачког одељења Срп. Трговачког Удружењо, већ то раде на другим местима и без потребне сагласности. (Ово свакако. долази услед необавештености поједивох чланова, који вису читали објаве удружења, да поверилачко одељење ради. Исто тако жали, што се нису сазивале чешће ковференције трговаца, на којима. би се заједнички посаветовали о пословима, који се тичу трговаца.

У даљем говору помиње и потрошачке задруге, које иду противу интереса трговине, и вели, да би требало противу њих енергично радити. На крају свога говора моли, да се извештај управног одбора прими са допуном г. Павловића.

Г. Тодор Ј. Мистаљловић, одговара г. Милораду М. Павловићу; и веди, да ми не можемо: стојати при оцени трговинско политичких прилика. у нашој земљи на гледишту чисто увозничком, како изгледа, да г. Павловић посматра ове ствари, већ морамо имати у виду и нашу извозну трговину, као п подизање домаће радиности и најзад. укупне интересе наше земље. Од нових уговора, који су закључени са многим државама, земља може имати само користи. За државе, које су у трговинско уговорним односима, може се рећи, и да су у пријатељским, а само то, па је доста, што: се новим уговорима добија. Међутим изван сваке је сумње, да су ти нови уговори добри; да смо њима добили оно, што се у опште могло добити.