Рад : лист за науку и књижевност

10 и | РА Д ; кв ЈЕ

вршава и његово естетичко осећање, и он постаје способнији да брже схвати лепоту у стварима и дајаче пли више ужива у посматрању лепоте, али се и тоне може одрећи, да се осеБање лепог, у основи, налази у организму нерава или душе човечије, кад се то опажа и на организмима нижим од човечијег. Многе животиње налазе задовољства у музици и певању. У нашим народним песмама забележено је, да коњ радо при“ слушкује песми свога господара; у пустарама арављанскимо бедујини драже музиком снагу у својих уморних и жедних камила. Ако се дозволи да је душевна потреба човечија да ужива у посматрању п прислушкивању лепога, онда је свако оно васп'тање п образовање које искључује вештине, непотпуно, јер се оставља ненеговано једно од првих осећања човечијих естетично осећање п пеподмпрена једна од пајвиших потреба душевних — потреба лепоте. Природа, чији је један делић човек, и у чијем се крилу развио његов организам, пздашна је и душевна дадиља његова. Вештини је задатак

да у том послу помогне чеду дадиљином. Може бити неће пзлишно бити да са неколико речи обележимо у чему се вештине разликују од природе.

Историја свију вештина, колико се која пратити може до најдаљег времена назад, показује нам, да је њих изазвало подражавање природи. Вештину малања, вели се у једној старој грчкој причи, пзумела је једна девојка, кад је хтела комадићем угљена ухватити сенку евога драгога, који је спавао код ње,а морао одлазити у војску. Најстарије грађевине што је човек подизао да се заклони од времена, подизате су по примеру заклона које је природа човеку давала, пећина: почеци екулптуре истекли су из тежње човечије да подражава, природи, режући у камену, или калупећи у блату слике човечије и животињске; почеци музике и певања изишли су из тежње човечије да подражава хармонично састављеним звуцима какви се чују у природи као што су н. пр. жуборење потока, певање тица. Као што је она девојка, из митологије, желела сачувати слику што је љубила, тако је човек сваком вештином желео да задржи и утврди оно, из бујнеп промењиве природе, што му је стварало задовољство, да дуже ужива и да ужива кад хоће, а не само онда кадму природа пружи. Тај имитативни карактер задржале су све вештине и у епохама свог највећег савршенетва, и задржале су га не само зато, што вештина, дело људско. није никад била, нити