Рад : лист за науку и књижевност

св. |. == ПРЕД ШЕКСПИРОМ 5.

вању с каквим народ говори о гдекојим најлешшим нашим архитектонским грађевинама н. пр. о Студеници, високим Дечанима, и с каквим данас приступа њима. Исто оно осећање које се развијаше у души седог великог жупана, кад је погледао на јужну фасаду своје лепе задужбине (живот Симеун. од Стевана Првовенч.) кад је била довршена, развија се и данас у души човека, кад приступи тој грађевини, Музика п поезија у служби црквеној биле су по кадшто снажне, да одрже силу вере и онда, кад су за њу биле највеће опасности. Историк Ранке бележи као један од важних узрока, из којих се, после шизме протестанске у ХУГТ веку. западни народи повратили својој старој цркви, реторму музике у цркви католичатекој. По његовом мишљењу служба божија компонована од Палестрине 1567. била је скоро исто тако силно средство реакцији католичке пцреве као п уређење језунтског реда. На глас узвишене арије „тозвегете пођјв“ падао је одпадник у покајању пред олтаром цркве, које се бете одрекао. Како се преобраћање протестаната у католичанство приписује упливу музике Палестринине, тако се величанственим сликама Мишела Анђела, Давинчија. Рафајела, Ђота и других италијанских вештака може нешто приписати, што је у Италији, где се из близа могла видети рђавштина католичког свештенства и распуштеност папског двора, п где су још уз то класичке науке са свој атеистичкома тенденцијом најбујније цветале, католичка црква остала најмирнија у оно време, кад цео други свет беше устао против ње на глас реформатора.

Из свега, довде реченог, види се да је културна задаћа вештина важна. Њихов је уплив на образовање човека и развиће народа врло велики, особито кад се са њима упоредо развијају научна знања. Обрађивање њихово има дакле стварне користи, али би ипак погрешили кад би потребу гајења и учења вештине само корисношћу аргументисали. Постанак свију вештипа изазван је потребом којој сама организација човечијих осећања, сама душа човечија тражи задовољења. До скора се теоретисало да човек мора истом научити шта је лепо, навићи се да налази задовољства у извесно састављеним предметима (хармонично састављеним речима у поезији, састављевим звуцима у музици: бојама у малању ит. д.) Свакако, не може се порећи, да се образовањем, васпитањем и сличним начинима, којима човек постаје савршенији, уса-