Рад : лист за науку и књижевност

ВН | РАД — 1 = 8 ЕВА

ровим. Бекла зове Омпра и Шекепира највећим психолозима _ повечанским. А зар познавање човека, познавање својих способности и осећања није први услов за живот; Зар није тако исто корисно као и познавање природе #

Али ако је велика корист вештина у том, -што нас уче познавати и љубити човека и природу, то опет није највећа њихова корист. Највећа је вредност вештина у том, што оне више но ишта друго снаже пи утврђују моралне способности у човеку. Већ рекосмо, да свака вештина мора тежити за двојим, за истином лепотом. Имајући задатак да само оно што је лепо у природи износе пред човечију душу те да у њој пробуде осећање задовољства, какво увек извесни предмети или артистички извесно комбиновани предмети у души човечијој пробуђују, вештине су способне да пзоштре дух човечији, како ће лакше увиђати пи у природи, п у животу п радњи људској, оно што је лепо, да навикну човека да љуби оно што је лепо у животу п радњи људској. Посматрањем лепоте ш пдеала човек се уздиже над прљавштинама п себичности у животу, навикава се љубити добродетељ а презпрати порок. Отари народи, код којих су вештине биле на врхунцу савршенетва, били су убеђени у ову моралишућу еилу вештина, и мислило се, да државна власт има права и дужности да забрани свако оно вештачко дело, које неби тежило за фим: да произведе ефекат лепог и моралног. Тивљани п Атињанш имали су за то специјалних закона, а Аристотело, говорећи о делима јелинског сликара Паусона, саветује држави, да забрани показивање његових слика младежи, да се у овој неби дражило осећање ружноће и непоштења. Могли бисмо навести и доста модерних великих мислилаца пи државника, који су препоручивали гајење вештина као јако културно срество за снажење блатородних осећања и ширење поштења и врлина у народу.

Баш тај Факат, да вештине имају еплне моћи, да душу човечију очисте и уздигну и сјединило је неколико њих, нарочито архитектуру, малање, музику, поезију и скулптуру ва вером. Како су се вештине и вера знале спојити у радњи на осећање нашег народа, може се судити по великом пошто-

2 ће лаовђ асепгаће !иуезнеаботв ог ће Китап па, ћауе ћићегбо Ђееп еће роевћа, ратнешаму Ношег чада 5ћакезреате. ; богу об Стушваћоп,

( ; и