Рад : лист за науку и књижевност

Ва Пе 15 ПРЕД ШЕКСПИРОМ

осећање него писање у прози, и као што музика увеличава силу поезије кад се сједини са њом, тако се исто снажи моћ ове, кад се сљуби са глумачком вештином. Не само успех драмске, него и све белетристичне књижевности много зависи од умешности писаца да сједине поезију са глумачком вештином.

Али, вештине, а ту равумемо на првом месту поезију, имају важнију задаћу којом су оне исто тако корисне, као п све науке. Задаћа им је та: да човека воде љубави и поанавању природе. Велики енглески природњак Тајндл вели у једном од својих новијих дела, да су му, у изучавању природних појава, помагали Шекспир и Гете. Како би се можда нашим прпродњацима чудно чинило, кад би чули, да се доказује да поезија и геологија и Физиологија имају сродности у својим задаћама; па опет, ло мњењу највећег модерног природњака и по мнењу највећег песника у ХТХ веку. (Гетеа)!, вештине имају задаћу, коју имају и природне науке: да нас природи вуку, да нас уче љубити природу, изучавали је и познати је, с том само разликом, што је вештини, поред и“стине у описивању природе, нарочити циљ, да износи њене лепе стране и да својим описом више апелује на осећање пи душу човечију него на разум, да потресе душу и покрене у њој пријатно осећање лепоте“ задовољства. „Из великог шаренила различних појава и предмета у природи, поред којих обичан човек глухо и слепо пролази, вештак прибира сродне црте и прилике у групе, аналише елементе лепоте п веже их у једну хармоничну целину, пред којом тај исти човек осећа се пријатно прожман, и пробуђен, да с већом љубављу и испитничким оком, још једном загледа у природу коју до тада није познавао“, (Наттв 1.) |

Како нас вештина учи љубити и познавати природу, тако нас учи познавати човека и љубити га. Она нам описује и слика човека у најразличнијим приликама живота, описује нам његова осећања, страсти и склоности како се развијају у различним приликама. Нигде се не може тако изучити душа човечија као у делима великих вештака, у песмама Омировим, на сликама италијанских вештака и у трагедијама Шекепи-

: „Мабиг ппа Киша вје зећетеп већ 71 Шећеп. „Ола ћађел вјећ, ећтап вјећ Чепкђ, већипдеп“.