Рад : лист за науку и књижевност

ПР ЊЕ __ РА ЕН (и ЈЕ

да вештине немају баш никаке непосредне, материјалне, користи. Ко може порећи њихову велику улогу у занатима индустрији. У данашње време, кад се народи и људи надмећу у својим израђевинама, не одређује цену појединим артиклима, само употребљивост њихова, него увелико зависи од вештине и укуса унесеног у артикал.

(Сваки занат тражи данас помоћи од вештина. Колику улогу игра само вештина малања у васпитању и књижарском промету 2 Како би се изучавале, и би лисе икако неке науке могле обрађивати без помоћи у сликама, картама пи т. д. Попрет на пољу најважнијих природних наука бпо би заиста врло спор без те помоћи. Васпитање и образовање људства

постало је много брже одкад је вештина малања (дртања).

унета као помоћница у наставу, и педагози почев од Фенелона и Песталоција признају јој велику корисност у том погледу. Данас у свакој добро уређеној школи слике географске. зоолошке, псторпјеке, слике из селског п занатлијског живота и занимања убрзавају разумевање науке и света. Опо за шта је некад — а код нас недавно — у васпитању требало пола човечијег века, данас се постизава у кратком року од неколико година. У растурању књига, а посредно научних петина у масу народну, слике, (илустрације) су од грдне важности. Исту помоћ, коју промет књига п истина пма од вештине малања, може је имати од других вештина. Збирке старих скулштурних израда рашириле су поглед модерних народа на пређашње и класичке векове. Музика је често потребна да увећа снагу и духовне способности за какве теже напоре. (тара италшчка философија сматрала је музику као нужну помоћницу у философ. студијама, и Питагора је мислио, да се без знања музике не може ни доспети до великих истина о Богу и постању света (васијоне). Ми ћемо мало ниже видети да је та вештина, кад се сједини са појезијом у стању производити читаве револуције у људском мишљењу. Васпптању п растурању образованости и књига поезија је исто тако од велике помоћи као што су друге вештине, и ако јој то није ни једина и најважнија задаћа. (Сваки, који се бави читањем, зна шта вреди вештина писања (стил); књига доброги вештог писца више се чита и тим јеод веће користи него књига невешто написана, па ма у њој биле исте мисли изложене. А. ако лепо писање олакшава читање и разумевање, поезија је удесна, да пробуди у нашој дупш живље слике и јаче

аи