Рад : лист за науку и књижевност
ове - —_ ПРЕД ШЕКСПИРОМ 5
_У данашњем времену то питање нити је излишно нити | неумесно. Данас се свако занимање па и свако обрађивање · науке и вештине цени по користи коју човек од тог посла има. "По је гледиште, свакако, истинито. Другог критерија и немамо да оцењујемо важност појединих радњи и занимања. Изучавамо природу, да је позпамо, те да је можемо лакше савладати п њене силе и способности обратити на наше потребе у животу; изучавамо историју народа, да скупимо искуства која нам могу бити поучљива за наше садање политичне и друштвене прилике; учимо економију и њене сродне науке, да се научимо, како ћемо правичније удесити поделу рада п добара ит. д. При сваком таком занимању јасна је корист за човештво, па и за оног који се занима.
Каква, је корист од вештине и поезије: |
Најпре једну реч: Шта разумемо под 2: ои онин и
Према материјалистичкој тежњи нашег времена,! ми смо „махом склони да занимање с науком и вештином ценимо по "оном истом мерилу, по којем оцењујемо обична занимања, занате, ручне послове, а то је, да ценимо по материјалној, новчаној користи коју та занимања доносе. У том погледу ми смо далеко изостали иза класичких народа који нису ценили вредност занимања и васпитања човечијег по материјалној користи него по дејству њиховом на оснажење човечијих способности. Према том, свака наука или свако занимање, које има задатак, или да умножи капитал нашег знања. и искуства или да потенцира наше духове способности, или да облагороди наше осећање, или да утврди наше моралне склоности, много је важније и корисније од занимања, које без тога свега води чисто материјалним користима. У осталом и то не може нико порећи, да ће човек већег внања и развијенијих духовних способности пре доћи и до самих материјалних користи од човека мањег знања и слабијих врлина. Корист вештине треба дакле ценити по радњи њеној на душу човечију, и онда ћемо се лако уверити да је вештина исто тако потребна за наш напредак и развијање, као што је потребно и знање (наука). Али није ни то истина
1 Поглед искаван овде о вештини и поезији ослања се у главном на дела: Наттв #ће Тћеоту об Ата Гопдоп 1877. 1 и 1. Матпопфе] ЕЈјетеп«в Де Еегабицке ШТ. и Геввтев раокоол