Рад : лист за науку и књижевност

4 АП РА ЛА РА 5 ов

бастичних речи и имена богова из грчке и римске митологије:

· кад је поштовање брака било „простачки“ а обожавање на

улици, дика: кад је деколтовање било лепота, а гајење и дојење деце лудост; кад су песници зубних четкица, лепеза и и мирисних Флашица опчаравали, а Омиров етих био тако силан, да даме падају у несвест; кад је у собама богаташа ваздух загушиван мошусом и другим мприсима, а место уживања у дивљој лепоти природе, почело се подизање Францеских пар кова с кривим и тесним стазама и заклонима, да се ту поред водоскока а испод дражесних штатуа старих богиња ужива у љубавним пи друкчијим интригама; кад је у политичном животу деспотија сматрана као божанско и свето уређење ПНЕ Ето таком времену и свету ђенијални вештаци могу бити несносни. Таком времену и свету Шекспир је био дивљак.

Али, ако се човечанство може по кад кад нарављу и отуђити од природе. то стање не може дуго трајати. Прпрода ће опет надјачати. Свака лаж кратког је живота, па је кратак

живот п лажног укуса и васпитања. Прпрода · и то чиста..

проста, дивља природа, описана и подражавана у списима 'К. „К. Русоа, Бернандена, Купера, Бернса п других, одржала је победу над укусом за Францеским парковима п пудровавим животом: „Елојиза“, „Џавле и Виржинија“ и таква дела пзгурала су из руку читаоца стару појезију и романе пуне ритерских авантура иљубавних галантлука. Та револуција у укусу и књижевности извршила се у оном веку, у ком се у питањима политичним зачуо крупни глас детета природе. пред којим гласом сруши се у прашину стари сјај деспотија и поломише се сабљице аристократа. То је бпо глас ревозуције. Он је пробудио слободу, оживео љубав за природом, ас“ сао Шекспира.

Шекспирова дела имају своју историју, п оживљење њихово при крају ХУШ века после више од сто година

владе псевдо класицизма јесте један од врло важних , забата

у историји мисли и осећања европеких народа.

Овим страницама постављен је циљ, да се опишу прилике у којима се развила једна од најпопуларнијих вештина, модерна драма, п развио на пољу те вештине највећи њен ђеније — Шекспир. Али је може бити потребно пре но што се пређе на развиће драмске вештине казати коју реч у опште о вештини и појезији.

Какав је културни циљ вештине и поезије;

патака