Рад : лист за науку и књижевност

И а 72 =

аи

Од спрака тужног, који мрве штеди, Ком је чело пуно несрећиних бора, Ком се срце стеже, кад обилне гледи, Који моћне хуље бојати се мора, Кој: не може ништа, који наде гушт, Ком се врело жеља у дубипи суши Тип начивлш моћног великана силна, Коме ведро лице свет весело гледа, Ком је увек жићем трпеза обилна, Коме убеђење цигло заповеда, Кој може што хоће — ком су жеље дела. Ком је мах за наде васељена цела.

Од умнога слепца, ког незнање веже, Коме је поћ тамна препуна авети, Ком запграј ока страхом спце стеже, Ком помркло сунце несрећама прети, Коме рђав санак на добро не елути, Кога прости случај ражљути и смути Ти начиниш орла далекога вида, Испред кота беже авети и слутље. ( ког наука везе од,незнања скида, Кога санак крепи а не рађа смутње, Ком помркло сунце природу тумачи, Који својим умом и друге озрачи.

Од друштвеног роба, који само стење Од власничког беса и тиранског зора, Кој трпи кад намет на прат му се пење,

с УФРАД

У ИЦ њи