Рад : лист за науку и књижевност

РАД

" Мислећ власт је божја, тако бити мора Који не сме ништа, кој. се само грчи, Па смерно на „више заповести“ трчи Ти начиниш лава разбуђена, љута,

Који гњевни поглед око себе баци,

Који ропске везе и наметна пута,

Са спутаних уда покиља и збаци,

Који букне пламом осветничке ћуди,

Џа не слуша више, нег слушаним суди.

Ти од шегрчета начпни Франклина, Ти од бедног муце даде Демостена, Ти створи Волтера од „блуднога сина“, Ти од гејачета даде Вокелена, Ти од сетно; хроме начини Гордона, Ти од посилнога створи Напол'она, Ти од-до недрага начини Жан-Кака, Ти од вамоука начини нам Вука, Ти и Доситија подиже из мрака, Ти нас поначини од горских хајдука == Та од твоје руке гора прошлост паде, А садашњост боља (колко-толко) стаде

И ти ћеш од овог данашњега света, Где још једни гладни и жедни се пате, Где други пресићен кроз обиље шета, Где се јоште речи од истине крате;

Где с' још једни с леђма погуреним боје, Где други на њима заповедно стоје Ти ћеш етворит башту, а рајскога плода, Где ће једно бити зборити и мнити,

Где ће свима бити животнога рода,

А' где само неће и „богова“ бити.

Та ти ћеш од овог јадовитог јада Намџнити оно, што се жели сада !

Вл. М. Јовановић,

маше => ===>

Св.