Ратне успомене

Кријућ грехе, душу палу: _„Та не збијај, море, шалу: Зар ти мени муж си биог ! Ил си можда нешто снио,

Ил превару неку сплео, Ил си можда полудео2!“ =

Око мене све се смрче, Руке ми се с болом грче, И дигох се на њу цео, (Освете сам страшне хтео. Ал ме смео демон ниски, Њен љубазник аустријски. Изгубих се у ноћ црну, И нога ми не посрну, Освета ми јаче сину,

И одлетех у планину .

А о раме пушку мету,

И подигох своју чету Да се борим са висина, Против нашег душманина, Додија нам ропско стање, И развисмо четовање.

ЖЕ о» ~

Борисмо се мушки, смело, Долазисмо и у село,

Ноћу, када живот стане И ту бесмо док не сване. Ту слазисмо ради хлеба,

И осталог што нам треба, Сутра опет у планину Убијамо војску њину,

Из васеде и са стења, Сред гомиле од камења.