Ратне успомене

"И Бугаре када смлави, | Пн Бајонет се и мој стави, | = | = У редове наших дива — -

Слободу ми душа снива,

Ја се борих као хала,

И многа је глава пала, |

Од пушке ми и од мача,

И моћ наша тад надјача.

»

Ал доживех ја коб ретку, Борба беше на свршетку; Ја у борби измеђ први = Јуришамо преко крви. Баш пред Нишом, ужас боја Какав до сад не постоја. И сред тутња што све тресе, И мој живот занесе се. Посред дима, праха врела, Падох згођен по сред чела. Ево, још се рупе виде, Где ми тане живот скиде.

#

И кад сврши своје јаде, На лобању светлост паде, Светлост, која све позлати, И лобања журно сама Поново се у гроб врати. А над њом се склопи рака, И ту неко дуго плака...

#

Ко то беше» — Нисам знао: И када сам рањен пао; : Тек тад видех да сам сниво,