Ратне успомене

И закликтах жалостиво, Јер то ми је теже било, Нег рањено моје крило!“ Потекоше мени сузе, Кад сокола љубит узе: „Мој соколе „добро моје, Ја осећам ране твоје, __

__И сан страшни твој разумем,

Ал тешити ту не умем То је одјек ратног бола,

__ Не мож“ да се заборави, То су јади без пребола;

То је што се с тугом јави, Рана, која крвљу пламти, Што ће вечно да се памти, Као ужас прошлих дана, Некад жића загорчана, Затрована муком љутом,

И слободом утргнутом!

#

А сад мируј. мој соколе, Да те мине што те боле,

Јер Слобода данас сјаје, И нови нам живот даје!