Ратник

102

који заповеда. Мање учвршћена част војничка и убеђење могли би и посрнути, али ће их често уздржати оданост према претпостављеном. Тако дођосмо на једно од врдо леппх својстава потчињенпх, али које захтева исто тако одговарајућу врлину од предпостављених, а то је: старање за своје аотчињене и строга сараведљивост. Па како да задобпје претпостављени оданост својих потчињених? Наше је уверење, да ће је задобити: 1. Ако је сам безпорочан по појму општег морала. 2. Ако је сам војничког духа. 3. Ако уме обучити своју трупу, њоме командовати и употребити је. 4. Ако је строг и правичан. 5. Ако је приступан својој трупи, а не надувен. 6. Ако је и сам хитар и отворен. 7. Ако је особито брпжљив, да његова трупа добива уредно храну, плату, одело и остале потребе. 8. Нарочпто ако обраћа довољну пажњу за здравље својих војника. У колико је ова страна старешине важна по употребљивост трупе, којом командује, у толпко је она важна у погледу љубавп и оданости војника према њему. Изгледа да је мала ствар, али зато, што много доприноси, ми би свакоме старешини препоручилп: а) Да се сваком приликом интересује за здравље својих војника, за њихово боље и радост и у овоме да им нужан савет даје. б) Да често походи своје болесне војнике, да се уверава о њиховом стању и њиховој неги. Онда ће војник увидети, да је, и ако је оставио родитеље у завичају и далеко је од њих, нашао другог родитеља у лицу својих старешина. 9. Ако на маршу, у логорима и у борби сноси све тегобе заједно са својим војницима, ако у маршу и логору