Ратник

126

коме се је правцу кретао и остварио истинити напредак у тактици и изображењу кроз сва времена и какав је уплив на. то имало ново наоружање, а какав онет особити случаји, као н. пр. геније вође. дух и карактер трупе, разне ратне цељи и друштвено стање народа. Из таквог хисторијског посматрања увидп’ ће се сигурније и јасније, него просто пз логичког лучења, да ли је кад год искључно важпла мисао: Ново оружје нова тактика и изображење; или да ли нису с’ друге стране знатне промене наступиле баш усљед данашњег наоружања у свези са општом обвезом службе. Може бпти да ће ово хисторпјско и с’ применом (апликаторско) посматрање понајпре допринетп, да се изнађе правац, у коме би се код нас (Пруса) јошт даље могли ваћи истински напредци. 2. Од како су државе почеле да изводе веће масе у рат, дакле од пре 200 година, од оног доба постоје у тактици и пзображењу ових војсака за борбу три главна облика, који јошт данас важе: јединачна борба, борба у више илп мање дубоким масама, и борба у линијама пли мањим гомилама, које се постављају једна поред друге са малим растојањима и које на крилима и иза средине имају особита оделења за подпору. Тако исто постојала су оружја за блиску и даљну борбу далеко пре, него што се је и мислило на тактичну вештину и изображење и јошт у прастара времена особито јс важило: да се из даљње борбе прелази у блиску на начин пун еФекта, са што мање својих губитака и тако, да се сопствен морал уздиже, а непријатељев јошт унапред скрушп. Прелазило се дакле у напад у трку, или спорим одмереним кораком у маси, час узвикујући илп певајући, а час са ударењем