Ратник

БИОГРАФИЈА 401

Али, витешки дух његов, жудио је за командом. Жеља "му беше испуњена. И даде му се самостална радња, мучна операција уз Ибар ка Митровици. Ове опасне експедиције примио се је радо пи весело, вршио је врло вешто и јуначки ушав 6 сах. у Турску. Занимљива и поучна њетова релација, о окој експедицији чита ће се у опису нашег првог рата. — ;

Почетком Јула (1876.) буде опет позван у дивизијски штаб на Јавор, да се њим накнади губитак у шефу штаба, потпуковнику Јев, Калинићу, који од тешке ране, добивене у битци 24, Јуна на Колипољу = умре, после 6 недеља тешког боловања.

Кар за личном (борбом против Турака и шлам за осветом оца, поред тога мучан борни положај у коме бијасмо, не дадоше му ни тада да остане у штабу. Он вељаше: „није ово место за ме, хођу команду.“ И доби команду, шабачку бридаду |ел.; јер командант ове—— Дука Пешика беше рањен у битци ЗА на Калипољу. После кратког времена оде ова бригада ка Делиграду. Илијћ поста бригадир рудничке бригаде [ кл, које командант потпуковник Марко Катанић такође беше рањен кад и мајор Дука и у болници. Рудничку бригаду предводио је он у неколико бојева. 26. Јула, у великој битци на Јавору, кад нашу дивизију нападаху два сердар екрема: Дервиш и Мехмед - Али - паша са млого војске, он је јасно показао своју вештину у распоредима и примерно јунаштво, Тиме је врло млого допринео, те су одржати наши положаји., При повлачењу са Јавора, он је био командант заштитнице. Изабрао је сам „Поглед“ брдо У сах, под Јавором за одбрану позицију и на брзу руку ту спремно одбрану шп постирао своју команду. Кад су Турци 28 (Јула) око 9 сах. пре подне напали заштитницу, у наМери, да гоне дивизију преко Ивањице, дочекао их је, и с мало помоћи узбоо, и панику стресао, Овим делом изишао је на велики гласи прочуо се, и за шта је млога честитања и захвалнице добло,

Он је био главни ступ утврђивања Кушића, Својим бистрим схваћањем свију околности, имајући право војничко око (сопр 4 сеп), проЈектовао је, са једним другом, утврђења и дискутирао одбрану говорећи; уне сме Туро у долину док смо ми на висинама, — ако продре, ми смо му на леђи“; те непријатељ не корачи на кумићску позицију, Око 15 дана бпо је без промене на мртвој стражи. Положај беше њега достојан. Са наше стране артилерија не могаше дејствовати; а непријатељ, пини ти се, како запали лулу, или припече каву, груне из топова. Завијене чалме дима по главицама Јавора, беху ловинка за тешку одбрану = јер ето пешадије низ планину, ИШлијћ би само викнуо: „не ћеш Туро!- Па ето га ка предњим стрелцима. (Соколи их храбри и вешто распоређуе и доводи им помоћ, Скачући преко клада и пањева, увек је тако примером, охрабрио војнике, да док је год био на погледу, непријатељ га не могаше узети. И кад није био командант, а ту се десно, он је летио као командант. Но, он се није задовољакао одбраном, Непрестано је размишљао, како ће се повратити Јавор, Правио је планове и покушавао напад. И товораше: „сем Јавора и моје Јеле (своје јединице), немам друге жеље,“

Потреба позва и рудничку бритаду ка Делиграду, Он је испрати