Ратник

л0у2 БИОГРАФИЈА

до Чачка и тад се последњи пут виђе с породицом (15 Авг.), дборатпе му бојављиво мајка: „чувај се сине... у Он јој одговори: „то друкче не иде мајко, но као два јаја на Васкрс — па ком пуне.“ — Пошто се врати у Ивањицу поста командант ужичке бригаде! кл, коју спремаше и обучаваше на бађавичком пољу, испод Ивањице. Нужда бешен он изиђе с бригадом Форсвравим маршем и приспе кроз ноћ између 22. и 93. Августа на Чемерницу. Предуве команду десног крила ибарске војске (тако се доцније прозва зап. мор. дивизија), од храброг капетана Вукосављевића; и продужаваше се борба. 23. Августа на Чемерници борбом управљаше кита, јунака. На челу јој беше Илијћ, поред њега капетан Вукосављевић, поручик (тевица Јовановић (оба тог дана погибоше) поручик Миладин (тојановић (тог дана рањен). п остали. Страшво Турци (Мисирци) на њих наваљиваху. Изјутра беше магла, те се само чујаху топови са Кушића. Форсирани напад на центрум и лево турско крило, задржа прековишну навалу. (ко подне дошла им беше највећа тескоба. _

Бво, како писаше Илијћ једном другу на Кушиће (на листићу из записнице).

_„Моп Аегасћетепе езе ртезедце ФопЕ А Талђ детапов ећ Шарегзе (готово ми се сав обред расуо и распрштао). Мучањ је заузет а тако и Котићи. Ја само јогунством одржавам шанац на Чемерници, Вукосављевић десб с6 таотб (рањен и умро) на мојим р кама, јадни Рус (тако га звасмо што је у руској војсци 11 година служио); а тавом мој ађутант (Стевица). Кад буде потреба, ја ћу преко Пресјекз на Мучањ,“

"Из овог ориђиналног писма види се, у каквоме положају беше јуначки Илијћ. Гледао је највећој опасности у очи. Другоци му најбољи поред њега изгинули. Снага малаксава, смањењем војске, која се не може да поврати. — Грдне ове и млоте друге муке, извазује он; јер се спрема ако морадне — да одступа. А куда» На Мучањ, кршну висиву преко 5000' као соко да начини гњездо, Славно!! Храброст и хитрост вретног Илијћа, издура ову навалу, и савлада упорног противника,

Док је горње писмо на Кушиће дошло, како се магла беше свуБла, видило се дурбином, како су се димови саставили пред шанцем на Чемерници, — и Турци одагнати, враћали се, и опет отерани и најпосле гоњени Чемерницом. „Илијћ је победио“ говораше се, тако и би. Одговор му је био на цитирано писмо, пошто је Турке одбио, да се продужи ноћни напад, (0 ком се више мислило и покушавало). Шродужи се ноћни напад. Потискоше се Турци целим фронтом и одступише кроз ноћ на Јавор у своја утврђења. А Илијћ, да би се што више користили победом, продужи гонење Турака до под Јанков врх, (јужна главица на венцу Василијног врха), са кога му непријатељски куршум јуначке прси продоми. И он испусти своју племениту душу на рукама својих одважних народних војника , поред кога први што притрча, порибе. Тако око 9:/; часова пре подне, 94. Августа 1876. 7. погибе јунак Илијћ, са оне стране наше границе испод Јанковог врха пред кршем названим доцније „Млијћев крш.“ Своје ојади, а вечни спомен остави — и Турцима срце наслади, Кад га је екупоцени куршум ударно, рекао је, скидајући своју крваву руку 6 дичниХ прсију: „тле, И ја се