Ратник

БИОГРАФИЈА 403.

раних“, и ако је већ једну лаку рану на мишици имао, јер је држао, _ да се за њега још није куршум салио; пли се сетио јучерашњих жртава.

Јуначко тело Мијанлово селонили су војници, најпре у шушкор, међу кладе. па је одмах тог истог дана, извађено и однешено у 560град, и сарањено код палилулске цркве у гробницу, коју му је подигло Њено Височанство племенита Књатпња Наталија што је такође доказ скупе жртве у Илијћу. ТУ шету је гробницу сарањен и пок. мајор Паја Ђорђевић, његов прво братучед.

Карактеристика Илијћа.

Био је високог раста, кошчат, осув; врло издржљив, Могао је стралино брзо п млоло пешачити и ватао је пун метар; коња је такође ритерски јашио и то, обично је скоком узјахивао и сјахивао. Друг је био изврстан и све би му до душе дао; али ако се побркају, презро би га и лако се не повраћђа ; лепо је певао и добро играо, Могла, га је и ситница наљутити, и онда је плаховит и прек, Способности је био изредне и редког дара. Може се рећи, укратко: био је сила умна ми физичко.

Ево неколико црта из његовог живота,

За време пето-тодишњег бавлења у ужичкоме округу, задивљавао је горштаке својим радом и ходом,

Излазио је пешке из Ужица на Вел. Забучје, висину на 1000/ за 90 минута. Ерокирајући овај и чачански округ, од којих је карте начинио, излазио је на све планине и њихове врхове; пролазно кроз најужасније дервенте и кливуреј; прелетао с једне на другу превоју; провлачио се кров планине и шибљаке. И становници, видећи где нешто млого пише н бележи (а знајући, да је академију свршио) прозвали су

„Мијамло академац“ Како је смело п, чинити се, лако пролазио кроз гтрдне склопове п врлети, пео се на највише врхове, прескакао реке, брзо ишао, често и без вође, да су се гранични стражари ратосиљали идући с њим, и наобучавању марширао назад као и напред лако, звали су та: џин“ и „џнлит,-

Долазно је обданице пешке из Бајине баште у Ужице и враћао се са батаљоном (12 сах,); а тако и из Корина на Казимир и натраг — праћен са неколико најиздржљивијех војника. Остали нису могли стићи, бди је у путовању врло често п радо ватао пречац. Овим је хтео да докаже војницима, како треба да се иде п издржи, а и да им докаже, како може у свему да предњачи,

Јеланпут је у крокнрању наишао на ајдука Јевђовића с друштвом» отворено се с њима поразговарао п отпшао.

Кад је био при пешачкој бригади, имао се да избира прибор и и обућа; он је с три друга, официра обукао се у одело и потпуну епрему простог војника отишао у Ваљево пешке и вратио се о обичном војничком продовољетву и ноћујући без простирке, Тако је телом својим осетио терет, који подноси прост војник од недостатака пробаних предмета.

Кад је 23. Јуна 1876. г. код Јариња, одовуд прелазио Ибар, нагна